Izvor: Poznati.info, 13.Jul.2012, 22:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojana Maljević: Ludo i posle 18 godina
Bojana Maljević o nastavku serije „Otvorena vrata“ i producentskom poslu: Sigurna sam da gledaoce nećemo razočarati i da ćemo ponovo da napravimo iskorak u kvalitetu
PRE tačno 17 godina, 14. jula 1995, emitovana je poslednja epizoda serije „Otvorena vrata“. Priča o životu neobične beogradske porodice je sa svakim novim repriziranjem osvajala sve više gledalaca, da bi danas stekla status jedne od najboljih srpskih serija svih vremena. I baš zato, vest da >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << se snima nastavak, obradovala je sve one koji jedva čekaju da vide da li je Cakana i dalje zaljubljena u Dragoslava, od čega sada boluje Vojkan, da li se Bata konačno obogatio, a muškobanjasta Ana postala ženstvena…
Odgovore na sva ova pitanja zna glumica Bojana Maljević, koja iza ovog projekta stoji i kao producent. Snimanje će, otkriva, početi kad scenario bude gotov, što, računa ona, može biti već na jesen. Mada su se u medijima pojavile informacije da u nastavku neće biti Sofije Jović (Milica Anđelić), koja godinama živi u Americi, Bojana kaže:
- Likove iz porodice igraće svi koji su i bili tu. Kad kažem svi – mislim svi, osim gospođe Angeline, jer predivna Olivera Marković više nije sa nama. Ali neće niko drugi igrati taj lik, uvešćemo novi. Priče se tek raspisuju, pa ćemo videti ko sve od starih likova, pored porodice, ima razloga da se nađe i u novim epizodama, zatim koji novi likovi se pojavljuju, a biće sigurno mnogo gostiju. Znam da su fanovi nestrpljivi, ali biće „blagovremeno obavešteni“. I neka iznenađenja moramo ostaviti za kasnije.
* Da li će porodica Anđelić, s obzirom na stanje u Srbiji, upadati u još luđe situacije od onih koje smo gledali?
- Da, situacije će biti luđe. Pre neko veče kod mene je bila Vesna Trivalić koju inače dugo nisam videla jer živi u Dubaiju. Satima smo sedele na mojoj terasi i vrištale od smeha sećajući se starih situacija, uz ove nove koje se pišu i koje nam padaju na pamet. Ceo taj proces stvaranja svima je inspirativan i svi se radujemo.
* Vest o nastavku postavili ste na „Fejsbuk“ u noći kad je proglašen novi predsednik Srbije. Slučajno ili…?
- Slučajno. To nema nikakve veze, iako je nama bilo zgodno da to tumačimo kao određenu simboliku. O nastavku serijala razgovarala sam nedeljama ranije sa autorima.
* Opterećuje li vas to što mnogi smatraju da je reč o jednoj od najboljih srpskih serija svih vremena? Da li se plašite da ne pokvarite taj utisak?
- Ne, to nam laska i obavezuje na poseban način. Ali sigurna sam da gledaoce nećemo razočarati. Danas vam utisak može pokvariti i namršteni mesar u kraju, ali mi ćemo dati sve od sebe da to ne budemo mi. Zbog fanova i radimo nastavak. Znate li koliko ih je? Nekoliko stotina hiljada!
* Da li se slažete sa onima koji misle da su nekadašnje serije bolje od današnjih?
- Kratko – slažem se. Ali nije to tako jednostavno, ima i danas kvalitetnog programa. Međutim, mnogo toga se promenilo, pa je zato uzbudljivo što opet radimo „Otvorena vrata“. Nikada se nije desilo da se radi nastavak serijala sa celom ekipom, posle 18 godina. Nadam se da ćemo ponovo da napravimo iskorak u produkciji, kvalitetu, plasmanu i svemu drugom što čini naš posao.
* Idu neki i dalje i tvrde da je nekada sve bilo bolje – i život, i ljudi, i sistem vrednosti…?
- Ne znam. Ja sam ista. Ako ćemo po meni, dobro je uvek bilo dobro i biće. Nisu drugi merilo ničega. Svi znamo da je sistem vrednosti pao, da je urušen, ali i dalje verujem da su dobri ostali dobri.
* Kad se setite sebe iz perioda „Otvorenih vrata“, šta pomislite? Šta bi današnja Bojana rekla onoj iz 1994?
- Prvo pomislim – kako sam ovo mogla bolje da uradim. Eh, šta bih rekla… „Pusti, nemoj da se nerviraš, sve će to jednog dana biti na nivou anegdote.“
* Kada, kome i čemu u životu zatvarate vrata?
- Samo bahatima, nepristojnima, alavima, licemerima. Ali i takvima će u našoj seriji vrata biti otvorena, upravo da bismo ih prepoznali.
* Pišete blog na B 92, gde otvoreno iznosite svoje stavove o srpskom društvu. Da li vas je otvorenost nekad koštala?
- Sigurno da jeste, samo ne mislim o tome na taj način. Koja god da je cena, bila je niska za moj miran san.
* Da li vam u poslu producenta pomaže ili odmaže to što ste žena?
- Odmaže.
* Susrećete li se s predrasudama da je to „muški“ posao?
- Nisu u pitanju predrasude. Nije lako biti žena u ovom poslu koji nije samo kreativan. Baviti se produkcijom znači baviti se i organizacijom i parama. To je ogromna odgovornost i neretko veoma nelagodan posao. Možda bi bio lagodniji da sam drugačija osoba. Ali nisam. Moram ovako kako umem i kakva jesam, makar put bio teži i duži. U tom delu posla meni je najvažnije poverenje saradnika koje sam stekla. Uz poverenje i strpljenje, sigurna sam u uspeh.
* Šta se dešava sa TV filmom „Sestre“? Da li će biti snimljena serija kako je prvobitno planirano?
- Ne verujem. Zasad nema sredstava. Žao mi je, dugo se bavim problemom trgovine ljudima, evo već punih šest godina. Film „Sestre“ se i dalje prikazuje u svetu, upravo ovih dana ugovaramo premijeru u Crnoj Gori. Sva priznanja koja smo dobili jesu veliki uspeh za ljude koji su ga realizovali i za sve institucije koje su podržale njegovo snimanje.
* Kad biste imali neograničen budžet, kakav projekat biste napravili?
- Dok smo 1993, u toku najveće inflacije, snimali film „Ni na nebu ni na zemlji“, jedan od mojih omiljenih reditelja, Miša Radivojević je rekao: „Kućo, meni kad daju 600.000 maraka, ja znam kako da snimim film. Kad bih imao milion, i to bih nekako znao. Kad bi mi dali dva miliona – ne bih znao šta sa tim parama da radim. A zamisli dvadeset.“ To je, naravno, šala na naš račun i poređenje sa standardima u drugim kinematografijama. Mi smo naučeni da radimo s malo novca. Ne znam šta bih radila da ga imam mnogo ili neograničeno. Uvek razmišljam suprotno – kako da od malo novca napravim da izgleda da ga ima mnogo.
SA BIOLOGIČARKOM „BUDVA“ JOŠ BOLJA
BOJANA se nedavno vratila s Durmitora, gde je snimala seriju „Budva na pjenu od mora“, čija će druga sezona, veruje, biti još gledanija od prve: – Igram doktorku biologije, Katarinu, koja odlazi nekim svojim poslom na Durmitor. Tamo sreće Sava Bačića koji, u ozbiljnoj životnoj krizi, dolazi u svoj rodni kraj da se „presabere“. Između njih razvija se naročito poverenje i nesvakidašnja bliskost, koja će u velikoj meri uticati na Savov život. A i na njen. Upravo smo završili snimanje. Prvi put sam bila na toj veličanstvenoj planini i moji utisci sa Durmitora se još nisu slegli. Inače, verujem rediteljima s kojima radim, a Milan Karadžić kaže da je prezadovoljan.
Izvor: Novosti.rs
