Izvor: Poznati.info, 15.Jul.2013, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bane Krstić: Budim se uz cvrkut ptica
Frontmen grupe “Garavi sokak” Bane Krstić u Vrdniku pronašao mir i inspiraciju
Bane Krstić u Vrdniku pronašao mir i inspiraciju
NA južnim padinama Fruške gore, gde se zeleni listopadna šuma, ptice pevaju svoju pesmu, vazduh bogat kiseonikom, lagani povetarac šuška lišće sa grane, na površini od 13 ari skućio se Bane Krstić, kompozitor i frontmen grupe “Garavi sokak”. Kaže da je za četiri godine, koliko živi ovde, svega tri puta prespavao >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << u Novom Sadu. Smatra da Fruška gora ima svoju pitomu tajnu, a i da se ljudi ovde ponašaju na fruškogorski način – dobri su, radni i prijateljski raspoloženi.
Kaže da mu život u Vrdniku ne dozvoljava da ide brže nego što treba i da je vrlo zadovoljan što je doneo pravu odluku u ovom, kako ga naziva, drugom poluvremenu svog života. Nešto najdragocenije, što ne može da se kupi novcem, za njega je – hrabrost, misleći upravo na dolazak iz grada u manju sredinu.
Mnogi poznati hitovi poput “Skeledžijo” i “Teci, teci, Dunave” nastali su uz reku. I njegov život vezan je za Dunav, ali je Bane odlučio da ga odjednom zameni planinom.
- Ja jesam dunavski čovek, pecaroš i plivač, ali za sreću je potrebna jedna gora i jedna voda. I dalje sam zaljubljen u Dunav, ali ovde sam našao totalni mir i inspiraciju. U Vrdniku su nastale pesme “Kad su stvari same” i “Ja plačem samo kada ljuštim luk”. U pripremi je novi album i sve će pesme biti napisane ovde u mojoj skromnoj maloj kući – kaže Krstić.
Naš sagovornik smatra da je danas selo marginalizovano, da je seljak uvredljiva reč ili pojam, ali da seljak samo smišlja kako da se domogne rada.
- Mojim dolaskom iz grada, šaljem kontraporuku, da je moderna tehnologija vrednija na selu nego u gradu. Iz kuće radim internet- prodaju po celom svetu. Nije bitno gde ti je adresa, iako svi misle da dobar posao mogu da naprave samo u gradu – smatra Krstić.
Na pitanje da li će početi da se bavi politikom, odlučno kaže:
- To bi za mene bilo gubljenje vremena. Želim život sa smislom!
Opčinjen je lepotom Fruške gore, ali ono što mu je upalo u oko i što ne pripada tom okruženju, jeste spomenik “Ljudskom nemaru” koji se nalazi na Iriškom vencu.
- Ne mogu da shvatim njegovu svrhu. On je bio performans jedne akcije i imao je svoju ulogu. Najlepši proplanak na ovoj planini s njim samo odbija turiste, ne zove ih – ističe Bane.
Izvor: Novosti.rs
