Izvor: Kurir, 15.Apr.2011, 08:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BRANA JE PISAO KAO ŠTO ĆUTI
Reči su bile njegov zanat. Vest o smrti Brane Crnčevića (78), književnika, satiričara, novinara i šta još sve ne, osvanula je, kao što joj i dolikuje, ruku pod ruku sa prohladnim i kišnim aprilskim danom u Beogradu. Onima koji su ga poznavali, ali i armiji onih koji su odrastali uz
Reči su bile njegov zanat.
Vest o smrti Brane Crnčevića (78), književnika, satiričara, novinara i šta još sve ne, osvanula je, kao što joj i dolikuje, ruku pod ruku sa prohladnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i kišnim aprilskim danom u Beogradu. Onima koji su ga poznavali, ali i armiji onih koji su odrastali uz njegove pesme, smejali se njegovim aforizmima, ostaće zauvek u pamćenju kroz onaj njegov nasmešen i nekako dečački neotesan lik.
Prošlo je bezmalo pola veka otkako se Brana lansirao u besmrtnike. Davne 1963. objavio je prvu knjigu „Bosonogi i nebo“, a do ovih naših dana police knjižara obogatio je sa još skoro 30 naslova. Decenijama je pretakao svoje misli na papir i na stranice štampe. Ošišani jež, Politika, Duga, NIN, Telegraf i Glas javnosti samo su neke od novinskih adresa na kojima su mogle da se pročitaju britke reči spakovane u samo njemu svojstven crnčevićevski stil.
Pisao je Brana dobre tri godine i za Kurir redovnu kolumnu „Crna tačka“. Najmanje toliko je trajalo i njegovo redovno druženje s nama kurircima, tokom kojih smo mogli da se uverimo da ne samo da je pisao kao što ćuti nego je i govorio kao što piše. A to šta je i kako je govorio nekome je moglo da se svidi, nekoga da naljuti, samo nikoga nije moglo da ostavi ravnodušnim.
Danas će sigurno biti i onih koji će u njegovoj političkoj zoni delanja tražiti izgovor da omalovaže njegovo delo. Natovariće mu takvi na vrat i Slobu (bez Mire), i Kertesa, i Martića, i Karadžića, i Krajine i Šešelja. Naravno, i Tomu i Vučića. Da ne zaboravimo, i nacionalizam. Ali, slaba im vajda. Time neće moći da se ospori talenat koji je Crnčević do poslednjeg dana crpio iz sebe i darovao ga generacijama.
A kakav je Brana bio možda najbolje svedoče njegovi skromno-hedonistički odgovori dati u Kurirovoj redovnoj rubrici „Ej, da mi je“ od pre pola godine:
* Šta biste uradili sa 1.000 evra?
- Potrošio bih ih na cigarete, piće i hranu.
* A sa 100.000 evra?
- Potrošio bih ih na isti način...
Brana Crnčević je, eto, na kraju potrošio i svoj život. Pamtićemo ga doveka. I čitati iznova. Neka mu je večna slava i hvala.
Aforizmi
Zvezda Brane Crnčevića u punom sjaju je zasijala još davne 1965, kad je objavio knjigu britkih aforizama „Piši kao što ćutiš“, koji ni danas nisu izgubili na aktuelnosti. Evo nekoliko:
- Volite male ljude i igrajte se njima.
- Osećam da bi žrtvovali moj život za svoja ubeđenja.
- Otkako sam sebe uhvatio u laži, ne verujem više nikome.
- Bio je besmrtan dok je bio živ.
Saučešće Tadića
Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je juče izraze saučešća porodici Brane Crnčevića. Srpska napredna stranka, čiji je Crnčević bio osnivač, saopštila je da će povodom njegove smrti biti održana komemorativna sednica. Tomislav Nikolić je najavio da će od Crnčevićeve porodice tražiti da se sahrana obavi početkom sledeće nedelje, posle mitinga koji su naprednjaci zakazali za sutra.
Rekli su o Brani
* Milovan Vitezović, pisac
- Umeo je da govori i imao je šta da kaže, što su svi priznavali, bez obzira na to da li su se slagali s njim ili ne.
* Rajko Petrov Nogo, pesnik
- Odlaskom Crnčevića otišao je jedan važan čovek i jedan glas koji je imao široku akustiku. Starost i bolest neke ljude prolepšaju, a neke poružne. Gledao sam Branu Crnčevića kako se ispošćen i oceđen telesno gasi, a ostaje pribran i u pribranosti prolepšan.
* Miroslav Toholj, pisac
- Crnčević je bio veliki aforističar, koji se radovao svakoj knjizi i poklanjao ih prijateljima. Sve rečenice koje je izgovarao privatno i javno zvučale su kao aforizmi.
Biografija
Brana Crnčević je rođen 8. februara 1933. godine u Kovačici od, kako je voleo da istakne, oca Crnogorca i majke Sremice. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Objavljivao je knjige pesama, aforizama, priča, kao i kolumne. Dobitnik je nagrade Zmajevih dečjih igara za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu 1987. godine. Bavio se i politikom. Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke.
