Izvor: Press, 02.Sep.2010, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Artur Kolin: Srpski vampir ličio bi na Kita Ričardsa!
Jedan od najpoznatijih svetskih kostimografa Artur Kolin ovih dana je gost Silafesta u Velikom Gradištu. Kolin, koji je radio maske za „Konana" i „Odiseju u svemiru 2001", kaže da bi lik srpskog vampira kreirao tako da liči na Kita Ričardsa iz „Rolingstonsa"!
- Čuo sam za srpske vampire, a radio sam maske vampira na početku karijere. Jednom sam čak imao film u Koreji, gde su glavne akterke bile vampirice. Jedna od najzanimljivih maski je >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << bila za film „Drakula" sa Lorensom Olivijeom. Kada bih radio srpskog vampira, bio bi to neko visok i mršav sa upalim obrazima. Verovatno bi ličio na Kita Ričardsa iz „Rolingstonsa"!Da li biste mogli da zamislite masku neke devojke superheroja koja bi ličila na jednu Srpkinju? Kako bi ona izgledala?
- Bila bi plavokosa i ličila bi na devojku koja je igrala sa Arnoldom Švarcenegerom u „Konanu". Naravno, sa velikim mačem. To je ono što mi prvo pada na pamet. Znate, koncept superheroina se menja sa godinama. Nekada su to bile devojke kao Ursula Anders u „Džejmsu Bondu", a danas kada pogledate, recimo „Avatar", shvatimo da publika želi jedan potpuno izmišljen lik superheroja, koji će preneti u stvarnost.
Za đake Osnovne škole „Ivo Lola Ribar" u Velikom Gradištu pripremili ste predavanje o tome kako se prave specijalni efekti, kostimi i maske u filmovima. Da li ste ikada držali predavanje tako mladim ljudima?
- Jesam. Pre samo tri nedelje u Nici je održan festival animacije na kome je bila grupa mladih, između ostalog i iz Rusije. Ipak, za mene je bilo iznenađenje kada sam saznao da su deca kojoj ću držati predavanje u Velikom Gradištu uzrasta od 9 do 13 godina. To će biti veoma interesantno, jer sam radio efekte za dečje filmove, što je naročiti izazov i privilegija.
SF filmovi su opet veoma popularni. Kako vam se oni čine danas u odnosu na vreme kada ste počinjali, pre skoro pola veka?
- Danas se dosta razlikuju zbog kompjuterske tehnologije. Neki režiseri i dalje koriste stare tehnologije i efekte, a neki mnogo više rade preko kompjutera. Kada poredite te dve tehnologije, to vam je slično kao da poredite pozorište i bioskop. Imate ljude koji žele da idu u pozorište, a imate i one koji više vole bioskop.
