Izvor: Press, 29.Avg.2010, 05:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kuća - pos'o, pos'o - kuća

Tokom tranzicije i u Srbiji je došlo do velikih promena, pa mnogi nisu ni primetili kada su počeli da rade od jutra do sutra. Zabluda je da su Srbi lenji
Kada se budu pravile ankete na kraju 2010. godine sigurno će kao jedan od najvećih fenomena godine biti istaknuta hit pesma Ekrema Jevrića „Kuća - pos'o". Ovu pesmu koja govori o teškom imigrantskom životu u Njujorku, prepunom mukotrpnog rada, za dva meseca je na Jutjubu videlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << oko pet miliona ljudi.

Stihovi ovog hita „Evo živim u Njujorku gradu, živim, radim, a i samo radim" opisuju mukotrpnu borbu za egzistenciju imigranta u Njujorku, u kome se samo radi, i to od jutra do ponoći, što je opevano u refrenu: „Kuća - pos'o, pos'o - kuća eto, šta znam - ništa ne znam".
Hit Ekrema Jevrića nije prva domaća pesma koja govori o teškom životu naših radnika na Zapadu i u Americi, u kojima se žestoko dirinči za svaki evro ili dolar. Tako se u našoj zemlji oduvek doživljavao život u ovim zemljama. Rad i samo rad, za razliku od Srbije i nekadašnje Jugoslavije, u kojoj je dugo godina vladalo geslo: „Ala volim ovaj režim, plata ide, a ja ležim".
Ipak, poslednjih godina došlo je do drastičnih promena u Srbiji, pa su se sa obnovom kapitalizma i tranzicijom izmenile dugotrajne navike ljudi, a i broj sati provedenih na poslu. Ipak, neka nedavna istraživanja su pokazala da Srbi po broju radnih sati i efektivnoj radnoj nedelji zaostaju za zemljama u EU.
Saradnik u Institutu za evropske studije Goran Nikolić smatra da kvalifikacija da su Srbi neradnici nije tačna.
- Mislim da se mi po radnim navikama ne razlikujemo od ostalih zemalja u regionu. Srbi nisu lenji, pa i kad se vratimo u nedavnu prošlost, na naše gastarbajtere, lako je videti da je ipak mali broj njih dobijao otkaze u zemljama zapadne Evrope u koje su stizali u potrazi za boljom zaradom - kaže Nikolić.
On ističe da Srbi imaju tradiciju u pogledu radnih navika i da su one nastale sa oslobađanjem od Turaka. Tada ovde dolazi do velikog evropskog uticaja, koji je prouzrokovao da Srbi nauče mnogo zanata i da se osposobe za moderniju obradu zemlje.
Kao najveći prilog teze da Srbi nisu neradnici Goran Nikolić ističe primer srpskog sela.
- Srpsko selo je najbolji primer da i u našoj zemlji postoji tradicija odličnih radnih navika. To je činjenica, kao što je i činjenica da srpski seljaci imaju pravu opsesiju radom. Kada je 60-ih godina u Srbiju i nekadašnju Jugoslaviju stigla mehanizacija i upotreba veštačkih đubriva, kod srpskih seljaka se pojavio takmičarski duh - objašnjava Nikolić.

Dugo godina smo, gledajući američke serije i filmove, posmatrali kakav je način života u zapadnoj Evropi i Americi. Gledajući televizijske hitove „Očajne domaćice" i „Momci sa Medisona" vidi se da se zaposleni vraćaju svojim kućama u sumrak i da je večera, a ne ručak, obrok tokom koga se okuplja porodica. S druge strane, kod nas je još od bivše Jugoslavije radni dan počinjao ranim buđenjem da bi se mnogi od zaposlenih vraćali svojoj kući na ručak. Posle ručka su mnogi odlazili na spavanje, pa je i logično što je tada kućni red važio od dva do pet sati. Sada je ovaj raspored za odmaranje potpuno besmislen jer se Srbi sve kasnije vraćaju s posla, pa se sada i u našoj zemlji, baš kao u američkim serijama, mnoge porodice okupljaju tek na kraju radnog dana - na večeri.
Zanimljivo je i da su se i u Evropi stvari drastično promenile. Radna nedelja se smanjila u najrazvijenijim zemljama EU, ali se drastično povećala u nekim bivšim socijalističkim zemljama. Tako, prema najnovijem istraživanju, najviše u Evropi rade Rumuni, i to 41,2 sata, što je za 1,2 sata više od zakonom utvrđene 40-časovne radne nedelje koju ima većina evropskih zemalja.
- Najmanje u Evropi rade Francuzi, Finci i Irci. U ovim zemljama radna nedelja je 37 sati ili oko sedam sati dnevno. Francuzi imaju strogo propisane zakonske norme i sve mora biti u tim okvirima. Svaki prekovremeni rad se u Francuskoj plaća, dok to u Srbiji često nije slučaj. Zanimljivo je da se radna snaga na severu Belgije, u Flandriji, smatra najkvalitetnijom, a kao posledica toga je podatak da je ogromni deo auto-industrije smešten baš tamo - ističe Nikolić.

Nastavak na Press...