Izvor: S media, 29.Jan.2012, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko su trejdmark siledžije
Apple često sprečava pojavu imena i logotipa za koje veruje da bi naneli štetu njegovom brendu. U stvari, to čini toliko često da je u 2011. bio treći po broju uloženih protesta, iza Kellogga i Lance Armstrong Foundation.
iPhone 5 stiže na leto
Hoće li se Apple ikada zaustaviti?
Kome se divi Mark Cukerberg
Zynga je bila četvrti najčešći >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << „bundžija”, osporivši imena poput Cupidville, Loveville i Quakville.
Facebook je na osmom mestu; njemu su smetali nazivi Facemeeting, Faithbook i Facadebook.
Pretraživač Trademarkia napravio je rang listu „siledžija” koristeći kao kriterijum broj uloženih žalbi.
„Ponekad su one legitimne”, kaže Radž Abianker, izvršni direktor Trademarkije. „Moguće je da je Facemeetings previše slično Facebooku pa bi ljudi pomislili da ima veze s njim. Ali stvarno ne mislim da bi iko pretpostavio da je ‘etoro openbook’ na bilo koji način povezan sa Facebookom”.
Abianker nije jedini koji je prozvao agresivne protivnike raznih zaštićenih imena. On je termin „siledžija” pozajmio od Američke kancelarije za patente i žigove, koja ga koristi kad se izjašnjava o stepenu štete koja bi mogla biti naneta malim preduzetnicima zbog agresivne taktike parničenja vezanih za neki zaštitni znak.
Granica između „siledžija” i „žrtava”, kad je reč o toj taktici, nije uvek jasna - jer Apple je, na primer, na vrhu liste siledžija i žrtava na sajtu Trademarkia. I dok su žrtve ove kompanije „sitne ribe”, njeni najnoviji nasilnici su Samsung, Dell, RIM i Nokia.
Sa poslovne tačke gledišta, to je razlika koja Trademarkiji nije mnogo važna. Nije stvar u tome da se uperi prstom na najagresivnije ili najugroženije vlasnike žigova, već nada da će kompanije koje podnose zahtev za nove žigove koristiti pretraživanje „sudskih bitaka” da bi predvideli verovatnoću protesta od strane pojedinih kompanija, a potom se prijavili za uslugu koja će im poslati upozorenje svaki put kad neko podnese zahtev za žig koji bi mogao da ugrozi njihovo ime.
To bi pomoglo malim preduzećima koja nemaju advokate specijalizovane za žigove da bolje zaštite svoj brend od konkurencije, ali neće učiniti mnogo za subinu onih na čije žigove su velike kompanije stavile zabranu - bilo pravedno bilo nepravedno.
Trademarkia nudi listu spornih žigova na koje su se žalile „najveće siledžije”. Uz svaki slučaj prikačen je određeni emoticon - nasmejano lice za podnosioca koji je odoleo napadima, frustrirano lice za još uvek nerešene žalbe i tužno lice za one čiji je žig definitivno zabranjen.
„Najveće kompanije uvek pobeđuju, jer mali poslodavci nemaju dovoljno novca da se bore na sudu”, kaže Abianker. „U većini slučajeva nemamo nasmejanih lica”.
(B92)
Pogledaj vesti o: Apple
