Izvor: B92, 07.Apr.2012, 14:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cene ofarbale jaja i pre Uskrsa

Beograd -- Veliki trgovinski lanci u Beogradu najavljuju za sledeću sedmicu, pred Uskrs, pojeftinjenje kokošijih jaja i do 20 procenata.

Osetno snižanje cena jaja uslediće, kako kažu, na Veliki petak 13. aprila u prodavnicama kompanije Delez Srbija - u čijem sastavu su trgovine Maksi i Tempo, a toj akciji pridružiće se Merkator S i trogovinski lanac SOS.

Trenutno, cene jaja u domaćim trgovinama variraju, najčešće, u rasponu od 170 do 235 dinara dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za deset komada, zavisno od klase i kategorije, dok isto pakovanje jaja na pijacama košta, uglavnom, od 150 do 200 dinara.

Da mi nismo najgori svedoči i činjenica da ni mnogi evropski živinari i pored „lufta” od 12 godina nisu taj posao okončali do zadatog roka. Samo su Švedska (1999), Luksemburg (2007), Austrija (2009) i Nemačka (2010) ispunile te zahteve. Čak 13 država (Belgija, Bugarska, Grčka, Španija, Francuska, Italija, Kipar, Letonija, Mađarska, Holandija, Poljska, Portugalija i Rumunija) – nije to uradilo. Njima je onemogućen izvoz u ostale zemlje u EU, pa je u toj velikoj porodici zemalja sa 520 miliona stanovnika došlo do nestašice i osetnog skoka cena jaja.

Jaja su, inače, u Srbiji naglo poskupela pred kraj zime za više od 30 odsto, nakon veoma hladnog dvonedeljnog talasa u februaru, jer je ponuda sa velikih živinarskih farmi opala za oko 50 procenata, ukazao je savetnik u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović.

Razlog poskupljenja jaja na domaćem tržištu je i u tome što je zbog lošeg vremena prestala ili bitno umanjena proizvodnja na gazdinstvima za sopstvene potrebe i zelene pijace, tvrdi Budimović.

Jeste bila duga zima, zbog koje koke sezonski manje nose, ali suština stvari je u tome da prilična količina jaja završi na sivom tržištu – po zelenim pijacama ili dućanima sa visokom maržom. Jedna je nabavna cena od 10, 11, 12 pa i 13 dinara, a sasvim druga – (pre)prodajna cena. Tu su još i visoki transportni troškovi, koji se procenjuju na 70 para po jajetu.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,4 milijardi jaja. I ta količina sasvim podmiruje naše potrebe. Nešto, istina, ode u susedne zemlje, ali Srbija ima dovoljno jaja za sopstvene potrebe. U izvoz, pogotovo u EU, Srbija ne može, jer naši kavezi ne ispunjavaju uslove o „dobrobiti životinja”. Uvozimo, kako-kad, 30 do 50 miliona komada. Uglavnom za preradu.

Srbija je kako i dolikuje prihvatila ta evropska pravila 2010, i dala domaćim živinarima godinu dana vremena da svoje farme prilagode tim zahtevima. I kako to obično kod nas biva – došla je 2012, a mi našim kokama nismo obezbedili više komfora za život i rad.

Bar 40 odsto više nego ranije. Kada bi se, kažu, inspekcije doslovno držale slova prava, 90 odsto farmi u Srbiji bilo bi zatvoreno. Prema stručnim procenama u Srbiji se proizvede tek jedan odsto jaja u skladu sa standardima EU.

I šta je još problem?

EU je još 1999. donela propis kojim je zabranila standardne kaveze za koke nosilje i ostavila članicama rok do 1. januara 2012. da se prilagode novim pravilima. Koke nosilje u EU od ove godine mogu se gajiti samo u posebno uređenim kavezima, u kojima imaju po najmanje 750 kvadratnih santimetara, gnezdo ili šipku za sedenje.

I dok je EU svojim članicama odobrila čak 12 godina da svoje farme i kaveze prilagode novim standardima, mi smo to prelomili preko kolena. Da sve to učine naši živinari imali su godinu dana. EU je omogućila svojim živinarima povoljne i dugoročne zajmove, a mi smo očekivali da će proizvođači sami uložiti 50 miliona evra za nabavku opreme i još tridesetak miliona evra za proširenje kapaciteta. Najveći živinari su uspeli nekako da se snađu i to su učinili, ali 90 odsto nije. Šta s njima?

Odgovor na to pitanje proizvođači očekuju, između ostalih, i od Ministarstva poljoprivrede.

Izlaz se može tražiti u dva smera – ili im omogućiti mnogo duži rok za prilagođavanje ili ih jednostavno – zatvoriti. To je manje izvesno, jer Srbija ne bi mogla sebi da dopusti da već od sutra postane uvoznik jaja.

Da nevolja bude veća pretežan broj naših proizvođača upravo je kupovao tu odbačenu evropsku opremu s kojom ne mogu u EU, ali kako ispade ona nije ni za domaće potrebe. Nezvanično se može čuti da su nadležni veoma blizu stanovišta da se živinarima, koji nisu prilagodili svoje proizvodne pogone evropskim i domaćim pravilima, ta obaveza prolongira sve do onog časa dok Srbija ne postane članica EU.

A kada će to biti – svakako ne za godinu-dve. Treba im i finansijska podrška, jevtinijim i dugoročnijim kreditima, ako već ne može i bespovratinim sredstvima koje je davala EU svojim farmerima (do dva miliona evra).
Pogledaj vesti o: Uskrs

Nastavak na B92...

RTV 5: Sledeće sedmice jaja jeftinija i do 20 odsto