Izvor: Politika, 15.Dec.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cena goriva i dalje pod kontrolom države
Nema univerzalnog recepta za liberalizaciju tržišta naftnih derivata, pokazuju iskustva zemalja koje su taj posao završile. – Novi veliki skok cene barela nafte – nova recesija?
Vršac – Od Nove godine ne treba očekivati potpunu liberalizaciju tržišta naftnih derivata u Srbiji, jer će na snazi ostati uredba o cenama goriva koju će i dalje propisivati država. Određivanjem maksimalnih cena benzina i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dizela država, zapravo, želi da spreči moguće divljanje cena na pumpama, što bi, realno, moglo da se dogodi ukoliko bi se cene slobodno formirale, potvrdio je na skupu „Tržište naftnih derivate u Srbiji” dr Slobodan Sokolović, profesor Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.
Sokolović kategorično tvrdi da, ukoliko i bude došlo do promena tehničkih uslova, pod kojima će trgovci posle 1. januara 2011. moći da uvoze gorivo, misleći pre svega na neophodne investicije za proširenje skladišnih rezervoara, da će svima biti ostavljen dovoljno dug period da se prilagode novonastaloj situaciji.
Na pitanje zašto država dve nedelje uoči liberalizacije nije usvojila novi set propisa za regulaciju tržišta naftnih derivata, Sokolović odbija bilo koga da okrivi za eventualni propust napominjući da je reč o dugom procesu, usaglašavanju više ministarstava, ali i srpskih propisa sa propisima Svetske trgovinske organizacije.
Osvrćući se na ponovni skok cene sirove nafte na bezmalo 90 dolara za barel, Sokolović pita da li je to znak nove ekonomske recesije, ili da svet iz nje nije ni izašao, ukazujući da u svetskim procenama među najvećim proizvođačima nafte do 2035. godine nema Rusije, što može biti rezultat izmene ruske strategije. Uz to, sve procene govore da će i u svetu i kod nas opadati potrošnja benzina, a nastaviti da raste potražnja za dizel gorivom.
On je upozorio da bi sledeće godine barel mogao da skoči na oko 102 dolara.
Predstavljajući iskustva liberalizacije tržišta naftnih derivata u region Lazar Krstić, konsultant „Mekenzija”, istakao je da ne postoji jedinstven model slobodnog uvoza goriva i dodao da će liberalizacija zavisiti od četiri ključna faktora: regulacije cene, fiskalne i akcizne politike, skladištenja derivata i kvaliteta goriva.
– Ne treba očekivati da će tržište biti u potpunosti liberalizovano preko noći, jer je to postepeni proces. U Španiji je trajao osam godina – rekao je Krstić.
Trenutna marža (zarada trgovaca) od pet dinara po litru goriva nije, prema njegovim rečima, ni približno dovoljna da obezbedi uspešno poslovanje. Ona je najmanja u Evropi i očekuje se da će otvaranjem tržišta marža biti veća, procenjuje se oko 10,3 dinara po litru.
U Srbiji se trenutno prodaje gorivo najlošijeg kvaliteta u čitavoj Evropi. Dodatni problem NIS-u u liberalizaciji tržišta mogu predstavljati i viškovi rafinerijskih prerađivačkih kapaciteta u okruženju (od oko 40 odsto), kao i činjenica da sve okolne rafinerije već proizvode gorivo evropskog kvaliteta, za šta NIS još nije spreman.
Liberalizacija tržišta ne bi trebalo da dovede do promena u akciznoj politici naftnih derivata i kako sada stvari stoje očekuju se samo promene u akcizama na cigarete – rekla je juče dr Milica Bisić profesorka FEFA fakulteta. Takođe je malo verovatno da će od Nove godine doći do smanjenja akciza na derivate bez obzira na primedbe prometnika da one u velikoj meri utiču na cene goriva jer je punjenjem budžeta za 2011. godinu vrlo problematično. Neophodno bi bilo ukoliko bi došlo do smanjenje akciza na derivate obezbediti nove prihode koji bi punili budžet. Upitana zašto je država odustala od predloga da se povećaju akcize na tečni naftni gas čiji promet raste a smanji na benzine, Bisić kaže da država teško donosi odluku da menja akcize na derivate pribojavajući se da bi to u velikom meri moglo da izazove poremećaj u prilivu para u državnu kasu. Ono što bi moglo da se uradi da se povećaju akcize na dizel koje su niže od benzina a čija potrošnja takođe raste čime ne bi došlo do narušavanja priliva para u budžet. Dakle, zaključuje ona ukoliko bi i došlo do promene u akciznoj politici derivata te izmene bi bile u strukturi derivata, ali nikako u smanjenju ovih državnih nameta.
– Liberalizacija tržišta je najvažniji i neophodan korak za Srbiju, NIS i kupce – rekao je Jurij Mosijanski, zamenik generalnog direktora NIS-a ističući da je neto profit ove kompanije za devet meseci 2,7 milijardi dinara što je za 140 odsto više nego u istom periodu nego prošle godine. NIS se pripremio za otvaranja tržišta i neće otići Srbija iako je liberalizacija ozbiljan posao za NIS tim pre što se zna da ova kompanija ne može 100 odsto da proizvede evropski kvalitetno gorivo. Mosijanski međutim ne očekuje da će otvaranjem tržišta NIS izgubiti kupce i smanjiti promet kao ni da će otvaranjem tržišta dovesti do naglog pojeftinjenja goriva. Derivati koji ne ispunjavaju evropski kvalitet ako koje će NIS nastaviti da proizvodi do završetka modernizacije biće i ubuduće plasirano za tržište Srbije.
J. Petrović
objavljeno: 16.12.2010.
