Izvor: Blic, 28.Maj.2010, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za smeštaj i hranu ni dinar
Vršac - Kada su Sava i Sneža Stanković prodali stan u Vršcu i kupili plac iza sela Kajtasovo, na samom obodu Deliblatske peščare, većina je mislila da će se brzo vratiti u grad. Iako je bilo teško, Sava i Sneža su istrajali i podigli salaš „Zeleni dvor“. Ovaj nekomercijalni eko-kamp mesečno poseti više od 300 namernika i slučajnih prolaznika. Salaš je ucrtan na svim mapama bajkera i biciklista.
Do zelene oaze u Kajtasovu može se doći putem Bela Crkva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - Kovin, a drugi je prilaz je iz Grebenca. Kod table Kajtasovo, na samom ulazu u selo, skreće se levo i, kroz bagrenjak, za minut stiže do Stankovića. Oni pod tremom dočekuju goste i pozivaju ih za sto. Za tren stiže kafa i sok od zove. Ostalo ne služe, već nude.
- Uzmite sami što vam je volja, kuća vam je na raspolaganju čak i kada nismo tu. Za osam godina, prošlo je ovuda mnogo sveta, a knjiga utisaka pokazuje da su svi otišli pune duše. Naš salaš nema ključ, vrata su uvek otvorena, čak i kada mi nismo kod kuće - kaže Sneža.
Domaćica pokazuje fotografije gostiju, među kojima su i poznate ličnosti. Na jednom fotosu je glumica Tanja Bošković za sudoperom.
Kuća je zidana ciglom pa se u njoj lako podnosi zima, koja je u ovom delu Banata oštra sa mnogo vetrovitih dana. Unutrašnjost je obložena drvenim polovicama od kojih je napravljen i nameštaj. Pod je od stare cigle nemačkog formata. Struje ima onoliko koliko mali solarni kolektor može da je napravi.
Na salašu su domaće životinje koje su potrebne jednom domaćinstvu. Dvorište pretrčavaju kokoške i mačke, a na nove goste više upozorava magarac nego lenji šarplaninac.
Ispred kuće, ka mrtvaji reke Karaš, ograđeno dvorište služi i kao besplatan kamperski prostor. Na obali čamac, a voda je prebogata ribom.
- Štapovi su pod strejom, a dole imaš dovoljno mamaca. Požuri da na pecanje stigneš pre čaplje - kaže Sava gostu.
Nisu se pokajali
- Nismo se pokajati što smo napustili grad i napravili „Zeleni dvor". Živimo u prirodi, sami određujemo kada ćemo i koliko raditi. U tuđe se ne mešamo, a nema razloga i povoda za stres. Posle dva infarkta u gradu, taj osećaj je veličanstven - kaže Sava Stanković.
Teško je biti brži od bele pernate lepotice, ali gosti osim ribolova požele i vožnju čamcem. Oduševe se posle prvih zaveslaja kroz cvetne lokvanje, a ostanu bez daha posle nekoliko minuta kada reka uđe u gustu stoletnu šumu. Tišina prija, pa se brzo zaborave dnevne brige i obaveze.
Kada se gosti vrate, na trpezi ih čekaju riblji specijaliteti, jer se Stankovići bave i preradom ribe. Šaran je najbolji ako zapliva u vinu, ali u tome se u „Zelenom dvoru" ne preteruje. Pridošlica za sve to ne plaća ni dinar, ali na salašu uvek ima posla, pa bi trebalo da pripomogne u radovima. Niko to ne odbije.
Gosti katkad brane koke od orla. Kada se on obruši, živina se vešto sakrije i sačeka pomoć. To se ponavlja danima, pa pernati napadač veoma dugo gladuje. Nikako da shvati da bi drugde trebalo da potraži ručak.
Stankovići su dobri poznavaoci orlove ćudi i kažu da će doleteti opet. Bez njega bi bilo dosadno, a u neku ruku je koristan. Lisice izbegavaju teren nad kojim on kruži, pa su pilići od njih bezbedni. Leteći banatski gusar nije izbirljiv. Kad nema koke, dobro je sve što se nađe u kandžama.
Pogledaj vesti o: Dinar
