Izvor: Politika, 11.Jul.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trgovina zaostaje za evropskim gradovima

Beograd bi trebalo da postane moderan trgovački centar jugoistočne Evrope

Strategija razvoja trgovine glavnog grada koju je radi planskog i ravnomernog razvoja trgovine u svim opštinama i namere da Beograd postane moderan trgovački centar jugoistočne Evrope izradio stručni tim Ekonomskog fakulteta predstavljena je juče u Starom dvoru.

Prema rečima Stipe Lovreta, profesora Ekonomskog fakulteta i rukovodioca na ovom projektu, kao vodeći privredni sektor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji zapošljava 100.000 ljudi, trgovina je u glavnom gradu dosada nedovoljno planski razvijana i zaostaje u odnosu na slične evropske gradove.

– Do 2021. godine Beograd bi trebalo da postane vodeći trgovinski i kulturni centar regiona. Maloprodaja bi trebalo da se izdvaja po bogatoj ponudi u modernim i velikim tržnim centrima, ali i po jedinstvenosti i raznovrsnosti starog trgovačkog jezgra kao interesantne turističke destinacije, kulturno-istorijskog i zabavnog karaktera – rekao je Lovreta.

Prema projekciji trgovinske mreže do 2015. godine, broj maloprodajnih objekata trebalo bi da se smanji sa sadašnjih 12.962 na 11.600, ali bi prodajni prostor trebalo da se poveća za 42 odsto, sa 1,1 na 1,6 miliona kvadratnih metara.

– Postojeći trgovinski centri, koji su izgrađeni u prošlom veku, trebalo bi da se obnove i modernizuju, i da postanu konkurentni. Podaci govore da na 1.000 stanovnika dolazi 76 kvadratnih metara trgovinskih centara, što je daleko ispod evropskog proseka, jer Sofija ima 216 kvadrata takvog prostora po stanovniku, Budimpešta 270, Prag 583, Varšava 647. Jedino Bukurešt ima ispod 100 kvadrata.

Cilj je da u Beogradu do 2012. godine bude izgrađeno 400 kvadrata trgovinskih centara na 1.000 stanovnika, za šta je potrebno da se pored postojećih 130.000 kvadrata, izgradi još 530.000 – istakao je Lovreta i dodao da se planira i povećanje površine veleprodajne mreže sa sadašnjih 943.000 kvadrata na oko 1,4 miliona kvadrata do 2021. godine.

Ugledni ekonomski stručnjak je ukazao da država ne bi trebalo da digne ruke od Beogradskog sajma i da po pitanju njegove privatizacije sagleda model korišćenja državno privatnog partnerstva.

Strategijom razvoja trgovine su predviđene 22 lokacije u široj okolini grada za izgradnju objekata u veleprodajnim mrežama do 2021. godine, kao i 37 lokacija za izgradnju maloprodajnih kapaciteta u gradu i okolini.



J. Lucić

[objavljeno: 11.07.2008]

Nastavak na Politika...