Izvor: Blic, 11.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje radnji, veći prostor, više kupaca
Trgovina je vodeći privredni sektor Beograda koji zapošljava čak 100.000 ljudi, i najviše „puni" gradski budžet, ali trgovinska mreža zaostaje za onim u sličnim gradovima Evrope, jedan je od zaključaka „Strategije razvoja trgovine Grada Beograda".
Prema projekciji, do 2015. godine broj maloprodajnih objekata u Beogradu treba da se smanji sa sadašnjih 12.962 na 11.600, ali bi prodajni prostor trebao da se poveća za 42 odsto, sa 1,1 na 1,6 miliona kvadratnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << metara.
- Postojeći trgovinski centri, koji su izgrađeni u prošlom veku, trebalo bi da se rekonstruišu i modernizuju, uz preispitivanje ciljnih grupa potrošača i zakupaca. To se odnosi i na promenu vizuelnog indetiteta ovih cetara i osavremenjavanje - kaze prof. dr Stipe Lovreta, rukovodilac izrade ove Strategije.
Prema njegovim rečima, prostorni razmeštaj trgovina pokazuje koncentraciju trgovinske aktivnosti u centralnim gradskim opštinama, što je postala smetnja daljem razvoju, naročito po pitanju mobilnosti potrošača jer postoji veliko opterećenje u saobraćaju.
- Strategijom do 2021. godine predviđene su 22 lokacije za izgradnju velikoprodajnih objekata, kao i 37 lokacija za maloprodaju. Beogradu je potrebno još jedno jezgro u u glavnoj trgovinskoj zoni centra novog dela grada na levoj obali Dunava. Najosetljiviji je izbor lokacije potpuno novih regionalnih trgovinskih centara koji se nalaze oko obilaznice oko Beograda, a dovoljno su blizu nacionalnih i međunarodnih puteva - objašnjava Lovreta.
Prema rečima v.d. gradonačelnika Beograda Zorana Alimpića, postojanje strateškog dokumenta u oblasti trgovine važno je jer se njena razvijenost odražava i na razvoj drugih delatnosti.
- Strategija razvoja trgovine je nastala iz potrebe da se planski i ravnomerno razviju svi delovi Beograda koji treba, u oblasti trgovine, da postane konkurentan ostalim evropskim i svetskim metropolama - rekao je Alimpić.
Jedna od preporuka Strategije, koju bi trebalo da razmotri i usvoji novi saziv Skupštine grada, jeste i da treba raditi na intenzivnom razvoju elektronske maloprodaje kao i na izgradnji moderne veletržnice, s obziroma da ne postoji grad veličine Beograda koji nema ovakav objekat.
Trgovina u brojkama
Društveni proizvod (DP)
oko 31 odsto ukupnog DP Beograda
Zaposleno
oko 100.000
Preduzeća
18.604
Promet na malo
1/3 ukupnog prometa na malo u Republici *
Maloprodajnih objekata
12.865
Stanovnika po objektu
130
Maloprodajni prostor
1,1 miliona kvadrata
Po stanovniku
0,68 kvadrata
Velikoprodajnih objekata
7.000
Velikoprodajni prostor
970.000 kvadrata
Veći objekti veleprodaje
u Novom Beogradu, Zemunu i Čukarici
Produktivnost rada
niža za oko tri puta u odnosu na EU
Na 1.000 stanovnika
76 kvadrata u trgovinskim centrima
Otvoreni prostor za veleprodaju
oko 943.000 kvadrata
* Isto je učešće i prometa na veliko
