Izvor: RTS, 30.Jun.2015, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sonja Petrović za RTS: Sve kockice su nam se složile
Kada se napravi veliki uspeh u kolektivnom sportu, to je zasluga celog tima. Ipak, bez posebnog doprinosa nekog od pojedinaca to jednostavno nije ostvarivo. Upravo tu ulogu je u trileru sa hepiendom na Evrobasketu za žensku reprezentaciju Srbije "odigrala" Sonja Petrović. "Ženski Lebron Džejms", kako su mnogi tokom kontinentalnog šampionata opisivali Sonju, ovog leta je konačno bila dovoljno zdrava i sveža da pomogne četi Marine Maljković. Na veliku sreću svih nas. Sa Sonjom smo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << razgovarali neposredno posle sjajnog dočeka ispred Starog dvora.
Šest godina je nije bilo u nacionalnom timu, praktično se bila oprostila od državnog dresa, a onda su joj se, kako kaže, "kockice složile" i kolena "dozvolila" da se priključi ekipi i da se sa njom popne na krov Evrope! Sonja Petrović je donela pelcer uspeha i sve ono što je, čini se, nedostajalo ovom timu da napravi korak više i konačno dođe do medalje.
Posle mnogo vremena provedenog u borbi sa povredama, ovog leta si konačno ponovo zaigrala za reprezentaciju i doprinela ovom velikom uspehu. Kakav je osećaj neposredno posle silaska sa balkona?
"Fenomenalan! I vrlo emotivan za mene, jer doživeti sve ovo sa reprezentacijom od koje sam se na neki način bila oprostila, ali sam joj se pridružila kako bih produžila profesionalnu karijeru – zaista je prelepo. Sada kada pogledam šta sve imam iza sebe, bukvalno mi deluje kao da sve ovo nije realnost, jer su se događaji razvijali mimo svih očekivanja. Mislim da je cela ova moja priča dokaz koliko se upornost i istrajnost u životu na kraju isplate", izjavila je Sonja Petrović u razgovoru za Internet portal RTS-a.
Dobro je poznato da potičeš iz košarkaške porodice. Kako je tata Rade (nekada cenjeni sudija i dugogodišnji sekretar KSJ) reagovao na uspeh i na tvoje partije na EP?
"Tata je uvek kritičan prema meni i mojim igrama, uvek traži 'dlaku u jajetu' i retko kad je potpuno zadovoljan. Ipak, sada je malo popustio i čestitao bez zamerki", rekla je uz osmeh.
Da se vratimo na početak ovog perioda, odnosno na pripreme. Priključila si se saigračicama na Zlatiboru, sa malim zakašnjenjem nakon spektakularno dobre klupske sezone sa praškim USK-om, gde si osvojila maltene sve moguće trofeje i nagrade. Šta je bio razlog?
"Tako je, imala sam vrlo uspešnu sezonu u Češkoj, jer smo osvojile sve moguće iako nismo bile prvi favoriti. Zbog toga je uspeh još i veći. Marina (Maljković, prim. aut.) i ja smo stupile u kontakt tokom sezone i, kada smo se konačno videle i razgovarale, sve smo se dogovorile. Posle toga se sve stvarno brzo i lako odvijalo. Nema tu nekih posebnih detalja. Jednostavno, potrefilo se da kada me je pozvala, bila sam u mogućnosti da se odazovem. Kockice su se složile, što bi se reklo, i to je možda i bila uvertira za ovo što se dogodilo na Evropskom prvenstvu", objasnila je članica idealne petorke Evrobasketa u Rumuniji i Mađarskoj.
Iako je sada vreme slavlja i lepih priča, moram da te pitam da li je bilo nekih razmirica sa Savezom ili selektorkom, ili su samo tvoje povrede razlog dugog odsustva iz nacionalnog tima?
"Ne, zaista nije bilo nikakvih problema kada je to u pitanju. Ja sam bila na prvom okupljanju reprezentacije nakon što je Marina Maljković postala selektor. Međutim, tada nisam mogla da treniram maksimalno jer sam imala problema sa kolenima. Jednostavno, nikako nije moglo da se poklopi da akcije reprezentacije odgovaraju mom fizičkom stanju", otkrila je Sonja i dodala:
"Ove godine, kada je Marina preko nekih ljudi stupila u kontakt sa mnom, ja sam rekla da nemam nikakav problem sa njom i da slobodno može da mi se javi da pričamo o svemu. Ja sam pratila reprezentaciju i radovala se njenim uspesima i kada nisam bila deo nje, i ponosila sam se što sam iz zemlje koja je bila četvrta na svetu."
Kavo je sada stanje sa povredom, tj. sa kolenima?
"Stanje je takvo da ću krajem nedelje morati na magnetnu rezonancu", uz smeh ali sa malim razočaranjem u glasu rekla je Sonja, otkrivši drugi stranu (zlatne) medalje.
"Moji problemi sa kolenima traju dugo i imaju i psihičku dimenziju. Prosto, često mi se dešavaju, pa na kontrole idem malo češće da bih bila mirna. I na prvenstvu su se, kada je to u pitanju, izdešavale neke stvari, ali izdržala sam. Imaću mesec i po do dva da se odmorim. Ali kad ostvarite ovakav uspeh, loše stvari se jednostavno zaboravljaju."
Opšti je utisak da si Evropsko prvenstvo odigrala odlično. Ipak, nekoliko godina nisi igrala za reprezentaciju, pa su te mnogi doživeli kao debitanta. Međutim, svojim igrama si oduševila sve i naterala ljude da pričaju o tvom savršenom skok-šutu, o tome da možeš da igraš na pozicijama od 1 do 5, i čak da te nazovu "ženskim Lebronom". Kako gledaš na sve to?
"Hvala na lepim rečima. Čula sam i ja takve priče i zaista mi prijaju. Što se tiče komentara da mogu da igram sve, moram da budem iskrena i da kažem da sam imala sreće, jer kada sam počela da treniram košarku igrala sam na poziciji plejmejkera. Onda sam izrasla i imala potencijala da, kako kažeš, mogu da igram na svim pozicijama zbog svoje visine i tehnike, i da se dobro snalazim na svakom mestu u timu."
"S druge strane, igrala sam sa toliko vrhunskih igračica i videla mentalitete onih koje osvajaju titule. To me je naučilo koliko je zapravo bitno da umeš da se postaviš prema timu i koju ulogu da prihvatiš. Tako sam naučila da nije sve u postizanju koševa, već da je bitno da umeš sve da izvedeš i da se dodatno trudiš i treniraš da budeš bolji. Na kraju, kada su trofeji u pitanju, bitnije od svega je da imate dobar tim", zaključila je Sonja Petrović.
