Izvor: Politika, 27.Mar.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa na „nišanu” Titovog fotografa
Slavni hroničar Josipa Broza i njegove supruge Jovanke, posredstvom beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara, već tri godine snima poglavara Rimokatoličke crkve Benedikta Šesnaestog
Bio je prvi slobodni fotograf na komunističkom dvoru, jači od Udbe i KOS-a, jer je smeo da zaviri tamo gde su agenti hodali žmurećki i s vatom u ušima. Prvi je provirio u Titovu i Jovankinu spavaću sobu, a onda je te fotografije pokazao Jugoslovenima, pa su podanici mogli da vide kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izgleda stvarni komandni centar SFRJ iznutra. Deset godina je teleobjektivom držao na nišanu vođu druge Jugoslavije i njegovu suprugu. Kada je završio materijal za knjigu „Njihovi dani” 1977. godine, priču u slikama o Brozovima, Tito mu je, odeven u bade-mantil, sedeći pored Jovanke, napisao na maketi: „Eteroviću, fotografije možete koristiti po svojoj želji”.
Šarmantni Dalmatinac Ivo Eterović, mada mu više prija kada ga oslovljavaju sa Dalmoš, hiperaktivni Splićanin koji već toliko dugo živi u Beogradu da nikada nije siguran da li se kej, kojim često šeta, zapravo zove savska riva, tokom svoje poluvekovne karijere fotografisao je sve i svuda, na svim kontinentima. Vozeći džip, zalutao je u minsko polje na sinajskom pesku i gledao kako kamile lete u vazduh. Slikao je iz borbenih aviona i podmornica, krio se iza žbunja i leteo balonom iznad Engleske, što nije uspelo nijednom jugoviću, a kamoli Dalmošu.
Šjor Ivo ni u 75. godini ne prestaje da iznenađuje, niti mu pada na pamet da živi od prinadležnosti iz PIO fonda. Maršal je skoro zaboravljen, a novi Eterovićev moto je: „Posle Tita, papa”.
Slavni fotograf je opet u velikom poslu. Tri godine slika Benedikta Šesnaestog na njegovim zvaničnim ceremonijama u Vatikanu.
Kako je s Belog dvora i Briona Eterović dospeo u hramove Svete stolice, kao fotograf na povlašćenom zadatku – da sa stalnom propusnicom, koju dobija tek nekoliko smrtnika, iz neposredne blizine snima poglavara Rimokatoličke crkve, biskupa grada Rima i izbornog monarha Vatikana? Poznati šarmer, koji odbija da ga smatraju starim, jer dok god drži aparat, oseća se tek nešto starijim od tinejdžera, priča neposredno i mangupski, mešajući dalmatinski dijalekt i beogradski sleng:
– Pre tri godine čekao sam na milanskom aerodromu da se ukrcam u avion za Beograd. Kad, primetim Radovana Bigovića u svešteničkoj odori, zaista sjajnog gospodina. Čeka i on avion. S njim je bio gospodin u odelu. Bigović nas je upoznao u avionu, jer smo igrom slučaja sedeli jedan pored drugoga – bio je to beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. Odmah mi je rekao: „Znam ko ste vi, vi ste fotografirali maršala”. Odgovorio sam mu iz topa: „Potvrđujete moje saznanje da Udba i popovi sve znaju”. Ti gospe, nastao je opšti smeh u avionu – priča mi Eterović o ekspresnom poznanstvu sa beogradskim nadbiskupom, sklopljenom bukvalno na nebu. Na 10.000 metara.
Mesec dana posle susreta u avionu, Stanislav Hočevar je pozvao Ivu na kafu i upitao ga:
– Da li biste fotografirali papu? Konsultovao sam Vatikan i oni su zainteresovani.
Ivo je Hočevaru odgovorio brzo, duhovito i sa onom dozom provokacije kojom je šarmirao Broza i davno otvorio vrata zdanja u Užičkoj ulici. Doduše, kod Tita se otkravio tek posle trećeg „čivas rojala” sa sodom. Sa nadbiskupom je već bilo lakše. I nije bilo viskija, kao one večeri kod maršala.
– Rođen sam kao katolik, pa sam decenijama bio crveni. Sada sam roze. Dakle, slikaću papu, odgovorio sam Hočevaru.
Tako je šjor s nadbiskupom na reč postigao sporazum o kome maštaju najveći fotografi sveta. Možda bi sa ovim angažmanom mogao da se meri samo bliski foto-susreti s Fidelom Kastrom, ali kada je u pitanju splitski berekin, ništa nije nemoguće. Hajde, probajte da se kladite ko je portretisao Jasera Arafata u paklu libanskog građanskog rata, kada je palestinski lider bio zverka koju su svi lovili. Tri dana Ivo se šunjao ka dobro čuvanim pećinama u dolini Beka, kako bi ulovio krupne Jaserove kadrove.
Ivo je u protekle tri godine napravio hiljade fotografija pape Benedikta Šesnaestog. Ne zna kada će posao konačno biti zaključen.
– Slikam papu na njegovim službenim nastupima, za Uskrs i Božić u bazilici Svetog Petra i na drugim mestima velikih vatikanskih svetkovina. Prošao sam sve vrste provera. Vatikan je vrlo oprezan kad je reč o papinoj bezbednosti. Uvek za vratom imate nečije oči, uvek ste na nečijem skeneru. Možda bi Ameri i Rusi trebalo da uče od njih. Ali kad vas provere i uđete unutra, onda je milina raditi. Još nisam predstavljen papi, ali, daj bože, možda će se i to dogoditi uskoro. Možda se plaše da ga ne nameštam za slikanje, ali, evo kunem se, neću ga ni pipnut’. A ja inače ne radim montirane slike, one ispozirane.
U Vatikanu je dogovoreno da Eterović napravi izložbu i monografiju pod nazivom „Papa Benedikt Šesnaesti na fotografijama Ive Eterovića”, pred mogući dolazak pape u Srbiju, na obeležavanje 1700 godina od donošenja Milanskog edikta. Pretpostavka je da bi Benedikt Šesnaesti mogao da 2013. godine dođe u Niš, rodni grad cara Konstantina, koji je dozvolio slobodno ispovedanje hrišćanske vere u rimskoj carevini.
O svom poslu u Vatikanu Ivo više ne želi da zucne. Ali, o svom putešestviju od Belog dvora do Svete stolice mogao bi mesecima.
Godinama je kopao, tražeći odgovor, otkud baš on da bude taj čovek koji će „nišaniti” u Broza. Jovanka mu je mnogo kasnije objasnila: Vajar Antun Augustinčič je hteo da napravi Titovo poprsje, a vođu je mrzelo da pozira satima. Augustinčič je onda rekao: „Zovite Ivu Eterovića, vajaću po njegovim fotografijama”.
Trebalo je da ga slika jedan dan, a zadržao se deset godina, kao paparaco s najvećim privilegijama, pošto je ubedio maršala i njegovu suprugu da ih slika van protokola. Odstranio je ordonanse, ađutante i bezbednjake, da oni ne bi odstranili njega. Posle 10 godina, naizgled obični fragmenti slavnog bračnog para, viđeni teleobjektivom Ive Eterovića, postali su vrhunski svetski politički bestseler.
Oko dvora se spekulisalo da je tokom posla na jednom foto-albumu Brozovih, Ivo postao neka vrsta medijuma između supružnika.
Šjor, međutim, tvrdi: „Njih dvoje su se iskreno voleli do poslednjeg Titovog dana i zapravo se nikada nisu razišli”. Ivo, takođe, nikada nije napustio Jovanku. Ostao joj je veran prijatelj do danas.
-----------------------------------------------------------
Beograd je centar sveta
– Beograd je uvek za mene bio centar sveta, osim rodnog Splita, naravno. Beograd je jedini grad u kome živim i u kome ću, daj bože, živeti još dugo – kaže nepopravljivi jugonostalgičar.
-----------------------------------------------------------
Šta fali golim ženskama
Najbolje fotografije o Titu i Jovanki objavljene su u zagrebačkom magazinu „Start”, neposredno pre štampanja knjige „Njihovi dani”. Kada je Ivo to predložio, Tito ga je upitao: „Je l’ su to oni što objavljuju gole ženske”, a zatim dao blagoslov: „Pa, dobro, šta fali golim ženskama”. Jovanka se slatko nasmejala.
– Odneo sam fotografije u Zagreb, išpiglirali smo broj, odštampali ga i prvi primerak sam odneo Titu i Jovanki da ga pogledaju. Taj broj „Starta” (18. maj 1977) bio je kuriozitet: reportaža o Titu i Jovanki objavljena je na 40 strana.
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 28/03/2010]
