Izvor: Blic, 23.Dec.2017, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncert maestra Kemala Gekića u Banjaluci: Sviranjem oživljava duh velikana muzike
U Koncertnoj dvorani Kulturnog centra Banski dvor nakon tri decenije ponovo je briljirao „genije beskrajnog talenta“, pijanista Kemal Gekić.
Banjalučka publika maestra je dočekala sa oduševljenjem tražeći, nakon jednoipočasovnog sjajnog programa, još dva bisa. Gekić kaže da su se za sve ove godine neki ljudi promenili, ali je da atmosfera još uvek ista.
Prepoznatljivost jednog od najvećih pijanista današnjice ogleda se u poznavanju svih činjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potrebnih za rekonstrukciju originalnih ideja u komadima koje svira. Prema njegovim rečima, „proces proučavanja kompozicija prvo se svodi na dobro čitanje teksta“.
- To zvuči jako jednostavno, ali nije, jer razni kompozitori misle drugačije, a napišu isto. Dakle, treba znati ko je šta napisao. Druga stvar je da treba saznati sve o kompozitoru: o strukturalnoj formi, harmoniji, jeziku i okolnostima u kojima je delo nastalo. Sve ovo zapravo govori o unutrašnjem biću kompozitora, o njegovom karakteru, psihi. On kroz muzičko delo u stvari piše svoju autobiografiju. Takvi su i pisci – objašnjava Gekić.
Kompozitori, ističe on „nisu tako rigidni sa svojim delima kako se to danas misli“.
- Na primer, List je napisao šest grupa malih nota, međutim, on nije očekivao da se to odsvira tako kao što je napisano, već je želeo da se napravi efekat nestajanja zvuka. To je, naravno, sve dokazano u literaturi. Znamo kako su neki kompozitori svirali svoja dela. To je takođe, vrlo bitno. Međutim, to nas ne obavezuje da sviramo tako, jer muzika u suštini nije reprodukcija. Bitno je šta se njom kaže. Bitno je da je uverljivo i da se uklapa u stil kompozitora. Bog zna da je muzika toliko složena, posebno umetnička, da u njoj uvek ima nešto novo. Neiscrpne su mogućnosti da se jedan komad prikaže na svež način. To je najvažnije. To je način na koji ja obrađujem kompozicije – kaže Gekić.
Ističe da se u karijeri susretao sa mnogim fenomenima, ali Betovenova Sonata opus 106. za hamer klavir je za njega najkompleksnije delo.
- Nikada nisam čuo nekoga ko je taj komad odsvirao tako da bi se to meni sviđalo. Ima jako dobrih izvedbi, međutim, to nije to. Najbliže je izvođenju te Betovenove sonate prišao pijanista Artur Šnabel. Ipak, opet mi se čini da je komad bolji nego to što je on odsvirao. Mada je on to izveo po mom ukusu najbolje od svih snimaka do kojih sam mogao da dođem. Ja sam ju svirao u nekoliko navrata u Štutgartu, u Tokiju i bio sam jako blizu tome što mi se sviđalo. To je deveta simfonija klavirske sonate. To je jako težak komad, koji ima fenomenalan peti stav od 16 stranica, koji na momente stvarno zvuči kao Šemberg. To je jedan veliki zalogaj – navodi Gekić.
Nedavno je, kaže, svirao i Berliozovu „Fantastičnu simfoniju“ iz 1833, za koju kaže da je takođe „fenomenalan komad“.
- Radujem se delima Nikolaja Kapustina čija sam dela više puta svirao i nameravam i dalje, ali isto tako se vraćam i nekim starim stvarima. Potpuno sam impresioniran Bahovim kompozicijama. Mislim da je to jedan neiscrpan izvor inspiracije i funkcioniše perfektno bezobzira o kom se instrumentu radilo. Bah nije imao klavir veći deo karijere, ali ga je na kraju, što je malo poznato javnosti, ipak imao – rekao je Gekić.
Ovim koncertom na veličanstven način završen je dvomesečni program obeležavanja 85 godina postojanja KC Banski dvor.
Tokom godine živi u celom svetu
Kemal Gekić rođeni je Splićanin. Iako živi i radi u SAD i redovni je profesor na Međunarodnom Univerzitetu „Florida“ u Majamiju i predavač na Muzičkoj akademiji „Musašino“ u Tokiju, mesec dana godišnje provede u rodnom gradu.
– Mnogo se krećem i nažalost dosta vremena provodim bez klavira. U Americi živim godišnje šest, sedam meseci, u Aziji tri meseca i ostatak po Evropi. U Banjaluku sam došao direktno iz Japana – rekao je Gekić.
.jpg)
