Izvor: S media, 23.Dec.2009, 16:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Devet milijardi evra investicija

Uplata 400 miliona evra od prodaje većinskog paketa akcija Naftne industrije Srbije , početak modernizacije NIS-a, ulaganje u Rafineriju nafte u Pančevu i potpisavanje ugovora o formiranju dva zajednička srpsko-ruska preduzeća za izgradnju gasovoda "Južni tok" i skladišta Banatski dvor, najvažniji su dogadjaji koji su obeležili 2009. godinu u sektoru energetike.

U energetici Srbije ove godine je započeo veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << investicioni ciklus, a u tu oblast će u narednih pet do sedam godina biti uloženo oko devet milijardi evra, što će, prema najavama državnih zvaničnika, predstavljati najkreativniji period u toj oblasti u poslednjih 30 godina.

Ulaganje u energetiku, kao odgovor na ekonomsku krizu, treba da bude zamajac oporavka celokupne privrede Srbije, a u tom poslu biće angažovano desetine hiljada radnika i veliki broj domaćih kompanija. Predvidjeno je da u izgradnju novih postrojenja bude uloženo oko pet milijardi evra, a u rekonstrukciju postojeći oko četiri milijarde.

Realizacija stratešekog partnerstva Srbije sa Rusijom u oblasti energetike započela je početkom 2009. godine prodajom 51 odsto akcija NIS-a ruskom "Gaspromnjeftu". U septembru je NIS započeo, kako je i predvidjeno naftno-gasnim aranžmanom, ulaganje u Rafineriju nafte u Pančevu, vredno oko 396 miliona evra.

U modernizaciju NIS-a će, prema najavama, u narednom periodu biti uloženo i vise od prvobitno planiranih 550 miliona evra kako bi ta kompanija postala regionalni lider u tom sektoru.

U gasnom sektoru u maju ove godine potpisan je ugovor za realizaciju projekta gasovoda "Južni tok", a zajedničko srpsko-rusko preduzeće i zvanično je registrovano u novembru u Švajcarskoj.

Najavljeno je da bi godišnji prihodi koje će Srbija imati od tranzitnih taksi kada je u pitanju "Južni tok" mogli da dostignu oko pola milijarde evra, a dogovoreno je da kapacitet tog gasovoda kroz Srbiju iznosi od 36 do 41 milijardu metara kubnih gasa godišnje.

Potpisan je i ugovor za formiranje zajedničkog preduzeća sa "Gaspromnjeftom" za proširenje skladišta gasa Banatski dvor, punjenje gasom tog skladišta počelo je 1. jula, a prva faza punjenja će biti završena do kraja 2009. godine.

Zajedničkim ulaganjem sa ruskim partnerima, koji bi već u martu trebalo se pridruže "Srbijagasu" u radovima na Banatskom dvoru, predvidjeno je da kapacitet tog skladišta bude oko 800 miliona evra.

Sa Slovačkom je potpisan protokol o izgradnji novog skladišta gasa, koje će u potpunosti biti u vlasništvu države Srbije, gradnja tog skladišta u kome će biti čuvane strateške rezerve gasa, trebalo bi da započne u toku 2010. godine, a potencijalne lokacije za novo skladiste su bivša iscrpljena nalazišta gasa u Vojvodini.

Kada je u pitanju gasni sektor, najavljeno je da će u martu ili aprilu sledeće godine započeti i izgradnja magistralnog gasovoda MG-11 u južnoj Srbiji, od Niša prema granici sa Makedonijom.

U elektroenergetici su početkom ove godine pokrenuti tenderi za izgradnju novih termoelektarana "Kolubara B" i "Nikola Tesla B3", vrednost tih projekata iznosi oko dve milijarde evra, a raspisan je i tender za termolektranu-toplanu Novi Sad, investiciju vrednu oko 200 miliona evra.

Krajem 2009. godine započeli su i pregovori sa Kinom o kreditu od oko 800 miliona evra za rekonstrukciju i izgradnju novog termobloka u Kostocu, dok se sa Slovačkom vode razgovori vezani za gradnju nove termoelektane, kao i za eksploataciju uglja u Štavlju, što je investicija vredna oko 600 miliona evra.

U septembru je u saradnji sa Rusijom, a na osnovu Klirinškog duga bivšeg ŠSR-a, počela revitalizacija hidrolektrana Derdap 1, a posle je započela i revitalizacija hidroelektrane Bajna Bašta.

Krajem godine potpisan je i protokol o saradnji sa nemačkom kompanijom RWE u saradnji sa kojom će biti razmotrena izgradnja hidrolektrane Djerap 3, na Dunavu, kao i izgradnja hidroelektrana na gornjoj Drini sa Republikom Srpskom i hidroelektrana na Velikoj Moravi, čime je najavljena mogućnost strateškog partnerstva sa Nemačkom u sektoru energetike.

Na osnovu strateške saradnja sa Italijom predvidjena je izgradnja hidroelektrana na Ibru, Savi i srednjem toku Drine, u kojima bi trebalo da se proizvodi struja namenjena izvozu u Italiju.

Tokom godine koja je za nama došlo je do višestrukog poskupljenja goriva u Srbiji, zbog kretanja kursa dinara, koji je početkom godine iznosio 89,5 dinara za evro, a u decembru 96,5 dinara, kao i zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu, koja je posle rekordnih 147 dolara za barel u julu 2008. godine, početkom 2009. iznosila oko 40 dolara, a u decembru ove godine oko 70 dolara za barel.

U toku ove godine nije bilo poskupljenja struje, ali je ono najavljeno za sledeću godinu i to dva puta po 10 odsto, a u tom iznosu trebalo bi da pojeftini i gas za domacinstva.

Pred kraj godine je, posle izjave ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Konuzina da je Rusija spremna da izgradi nuklearnu elektranu u Srbiji, započela polemika o tome da li u Srbiji treba graditi nuklearku, a državni zvaničnici pozivali su se na moratorijum na izgradnju nuklearke do 2015.

Krajem novembra usvojene su i dugo najavljivane podsticajne mere za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije, kako bi se Srbija pripremila da do 2020. godine oko 20 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije.

Posle predstavljanja "Zelene knjige EPS-a", kako je najavljeno iz te kompanije, u sektoru energetike bi do 2015. godine, trebalo da bude uloženo oko 1,2 milijarde evra u projekte koji će doprineti zaštiti životne sredine.

Nastavak na S media...