Izvor: Blic, 09.Jan.2010, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da od Predsedništva napravimo muzej
U zgradi sadašnjeg Predsedništva pred sam Drugi svetski rat nalazio se muzej osnovan sa idejom da se umetnost približi narodu. Poneo je naziv najvećeg srpskog kolekcionara umetnosti tog doba - kneza Pavla. Molba reditelja Gorana Markovića i nedavno objavljena Monografija oživeli su staru ideju da se vrata Novog dvora ponovo otvore baštini čuvanoj godinama u depoima Narodnog muzeja.
- Takav čin bi imao dvostruku vrednost. Praktičnu i simboličku. U situaciji kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se ne zna kada će Narodni muzej biti renoviran i ponovo otvoren za javnost, jedna građevina kao što je bivši Muzej kneza Pavla mogla bi poslužiti kao spasonosno rešenje. Ne za sve što nacionalni muzej poseduje, ali bar za onaj najvažniji deo koji sada leži u depoima. S druge strane, ovim gestom bi se pokazalo da vlast brine više za narod nego za sebe. Uostalom, još je pokojni Borislav Mihailović Mihiz primetio kako su veliki narodi od dvoraca pravili muzeje, za razliku od nas koji smo od jednog muzeja napravili dvorac - kaže Goran Marković, reditelj koji je nedavno uputio molbu predsedniku Borisu Tadiću da se zgradi sadašnjeg Predsedništva vrati prvobitna namena.
Prema njegovim rečima, ideja je izazvala veliki odjek u stručnoj javnosti i javilo se mnogo ljudi, odavde i iz inostranstva, koji ideju smatraju prirodnom i logičnom.
- Uostalom, zamislite da jednog dana stvarno uđemo u Evropsku uniju i Beograd postane jedna od evropskih metropola u koju dolaze mnogi stranci, željni da se informišu o nama. Šta ćemo im pokazati? Ne dolaze svi ovamo da bi se provodili na splavovima. Ima jako mnogo ljudi koji su suštinski zainteresovani za našu zemlju i za našu kulturu. Na drugoj strani, kod nas već odrastaju generacije mladih koje nemaju priliku da upoznaju svoje nacionalno blago - kaže Marković.
Predlog da se zgrada u kojoj je bio Muzej kneza Pavla dodeli ponovo muzeju postojao je i ranijih godina, ali je ostao „tiši". Međutim, nedavno predstavljena monografija Muzeja kneza Pavla, koju je izdao Narodni muzej, podsetila je na jednu od najznačajnijih faza u istoriji srpskog najreprezentativnijeg muzeja. Spajanjem nacionalne i evropske baštine doprineo je i izlasku Beograda na svetsku kulturnu scenu.
- Monografija je pokazala da je to bio izuzetan kulturni fenomen koji je stvorio veoma pozitivnu atmosferu i tako stavila ideju o starom/novom muzeju u poseban kontekst. Ideja o muzeju živi, ali u kom trenutku će moći da se realizuje, pitanje je. Imamo veliku želju i potrebu za dodatnim prostorom kako bismo prikazali baštinu koju čuvamo. Novi dvor je lepa i reprezentativna zgrada, ali nije moguće očekivati da se ova ideja realizuje brzo - ocenjuje Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja i dodaje da je dobro govoriti o svemu jer onda nastaju i „određeni momenti u kojima postoji realna šansa da se nešto i pokrene i desi".
Iz Ministarstva kulture objašnjavaju da se zalažu za predlog da se zgrada u kome se sada nalazi Predsedništvo dodeli Narodnom muzeju kao drugi izložbeni prostor.
- Projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja velika je investicija i nemoguće je ostvariti. Međutim, ne možemo dozvoliti da Muzej doveka bude zatvoren. Preovladava mišljenje da bi prostor nekadašnjeg Novog dvora u velikoj meri rešio problem, u njemu bi se nalazio deo kulturne baštine, ali otvorila bi se i mogućnost da se u skladu sa sredstvima i postojeća zgrada Narodnog muzeja rekonstruiše. U adaptiranom Novom dvoru nalazio se muzej koji je nosio ime kneza Pavla, ali sada ne dolazi u obzir promena naziva i zgrada bi zadržala tradicionalno ime Narodnog muzeja. Tehničke mogućnosti postoje, a pitanje je sada samo političke volje, predsednika i odluka Vlade - objašnjava dr Marko Popović, predsednik Komisije u oblasti zaštite kulturnih dobara od izuzetnog značaja pri Ministarstvu kulture.
Najbolji na Balkanu
Muzej kneza Pavla, zvanično otvoren 1935. godine, Jugoslaviju je tada podigao na veoma visok nivo u Evropi.
- Treba svakako spomenuti i sedam međunarodnih izložbi dve izložbe francuske umetnosti, danske, poljske, turske, italijanske i izložbu nemačkih knjiga što je bilo veoma značajno za našu zemlju u to vreme. Imali smo najbolji muzej na Balkanu – kaže za „Blic" kneginja Jelisaveta Karađorđević i dodaje da je njen otac tada muzeju poklonio 440 slika i 58 skulptura.
Istorijat Muzeja kneza Pavla
Muzej kneza Pavla nastao je spajanjem istorijsko - umetničkog muzeja, u stvari Narodnog muzeja, osnovanog 1844, i mladog Muzeja savremene umetnosti, koji je za javnost otvoren jula 1929. godine u Konaku kneginje Ljubice. Muzej kneza Pavla zvanično je postojao od 29. marta 1935, uredbom Ministarskog saveta, do odluke Povereništva za prosvetu 26. decembra 1944. godine. Potom je promenjen naziv i kratko vreme je radio kao Umetnički muzej u Beogradu.
