Izvor: Blic, 27.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zid ćutanja oko Crnog vrha
Zid ćutanja oko Crnog vrha
Nakon prvog napisa o tajanstvenom gradilištu na Crnom vrhu činilo se da je zid ćutnje oko toga ko su bili glavni finansijeri - nepremostiv. Služba za informisanje hotela 'Hajat', kada smo rekli razlog posete, uputila nas je da sva pitanja vezana za Crni vrh potražimo u 'Beogradskom mešovitom preduzeću', firmi koja je vlasnik beogradskog 'Hajata' i koja ima prostorije u tom hotelu. Do prostorija nismo stigli, a cela komunikacija završila je na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sekretarici generalnog direktora, gospodina Trivunca, koji nije želeo da odgovori ni na jedno pitanje o pomenutoj temi.
Ni u 'Energoprojektu', ni u 'Jugopetrolu' nije mogao da dobije informacije.
U JP 'Srbijašume' bili smo bolje sreće. Čim je čuo šta nas interesuje, direktor Milan Rodić je obećao da će nas primiti, ali je po dolasku novinara 'morao hitno da izađe', ostavivši na raspolaganju gospodina Cvetka Radulovića, koji je do 1988. godine bio direktor 'Srbijašume tours', preduzeća koje je u okviru kompanije bilo zaduženo da koordinira poslove sa 'Jugopetrolom' oko izgradnje kompleksa 'Crni vrh'. O tome direktor Radulović priča:
-Krajem leta 1996. godine dobio sam nalog da ispred 'Srbijašuma' sarađujem na poslovima oko izgradnje kompleksa Crni vrh. Ono što sam znao bilo je da u celokupan posao 'Srbijašume' unose šumski kompleks oko Crnog vrha i radove na raščišćavanju terena i izgradnji tri ski-staze u dužini oko četiri kilometra. Projekt je već bio gotov, ali nisam znao ni ko je njegov autor ni ko stoji iza celog posla. Ljudi sa kojima sam kontaktirao bili su iz 'Jugopetrola' kao investitora i beogradskog hotela 'Hajat', koji se u celoj priči pojavio dve godine kasnije.
S obzirom na to da je na predviđenom kompleksu bilo i privatnih parcela, sačekalo se da opština Bor, kao jedan od učesnika u projektu, završi poslove obeštećivanja vlasnika, i tada se krenulo s poslom. Kolika je bila vrednost zemljišta koje su 'Srbijašume' uložile kao svoj deo, direktor Radulović nije znao ni tada, ni sada. Budući da je vlasnik šumskog kompleksa država, vrednost zemljišta je odredila Vlada Srbije. Kasnije se ispostavilo da je učešće 'Srbijašuma' u celoj investiciji pet odsto (celokupni kompleks prema prvom projektu bio je planiran na 120 hektara).
Tragom ove priče došli smo do prednacrta ugovora 'o zajedničkoj izgradnji i međusobnim odnosima u vezi sufinansiranja izgradnje turističkog centra Crni vrh u istočnoj Srbiji', koji je datiran sa 17. avgustom 1995. godine. Kao strane u ugovoru nabrojani su: 'NIS Jugopterol' (direktor Dragan Tomić), JP 'Srbijašume', Skupština opštine Bor, RTB Bor, Ministarstvo za saobraćaj - Direkcija Beograd i 'Energoprojekt' (direktor Dejan Kovačević). Ugovorom je bilo predviđeno 'da se na lokaciji kod postojećeg motela u bliizini ski-staze izgradi hotel sa četiri zvezdice, kapaciteta 250-300 ležajeva i restoran orijentacione površine 12.500 kvadrata, kao i da se izgradi apartmanski kompleks sa oko 200-250 ležajeva sa pratećim trgovačkim sadržajem površine 7.500 kvadrata'. Određeno je, takođe, da 'NIS Jugopetrol' bude 'nosilac operativnog
posla na izgradnji kompleksa i da obezbedi potrebna sredstva za pripremne radove i deo investicionih sredstava za dalju izgradnju'.
U delu ugovora u kome je trebalo da bude definisana visina sredstava koja će 'Jugopetrol' uložiti, stoji prazan prostor, ali je zato jasno definisano da 'sve ugovorne strane vrše uplatu sredstava kao deo svoje ugovorne obaveze odmah na žiro-račun 'Jugopetrola', sa klauzulom da će se u slučaju kašnjenja primenjivati kamata prema važećim propisima.
Ko je šta, prema ugovoru, trebalo da finansira? 'Srbijašume' - liftove, ali i da učestvuje u finansiranju drugih radova. Opština Bor - finansiranje potrebnog zemljišta, kao i troškove i druge obaveze, izgradnju ski-staza, objekte vertikalnog transporta (žičare) i - RTB Bor kompletnu infrastrukturu (objekti, vodovod, kanalizacija, struja, PTT i sve troškove naknade/takse). Ministarstvo za saobraćaj - rekonstrukciju prilazne saobraćajnice i izgradnju novih puteva. 'Energoprojekt' - nedefinisani procenat vrednosti ukupne investicije.
Kompletan projekt uradio je autorski tim 'Energoprojekta', ali u njemu, osim hotela i pratećih sadržaja, nema osam vila koje su naknadno dozidane. Naknadno je i prvobitni projekt hotela pretrpeo značajnu izmenu, u visinu i širinu. Negde krajem 1997. godine počele su da kruže informacije da se u čitav projekat uključuje medđunarodni lanac hotela 'Hajat ridžensi'. U zimu 1998. godine u beogradskom hotelu 'Hajat' pojavio se gospodin Piter Ričards iz engleskog ogranka kompanije 'Hajat ridžensi', za koga je rečeno da je do skora bio generalni direktor hotela 'Hajat' u Bakuu (Azerbejdžan), i da će on biti budući direktor hotela 'Hajat' na Crnom vrhu. Bilo je to, podsetimo se, vreme najjačih sankcija Evropske unije prema Jugoslaviji, posebno kada su u pitanju ulaganja u objekte koje kontrolišu 'firme bliske predsedniku Miloševiću'. Šta je hteo mister Ričards? Rade Grujić
