Izvor: Blic, 09.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene u SRJ rade najviše u Evropi
Žene u SRJ rade najviše u Evropi
BEOGRAD - Žene u SRJ su višestruko ugrožene. Zbog velike nezaposlenosti prisiljene su da prihvate i najgore poslove, manje su plaćene od muškaraca za iste poslove, a izložene su ucenama, maltretiranju, ponižavanju... Materijalna beda ih prisiljava da i u braku i na poslu trpe svakodnevno poniženje - kaže jedna od ispitanica istraživanja 'Konkurentnost žena sa decom na tržištu rada', koje je prošle godine sprovele Grupa za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << promociju ženskih političkih prava 'Glas razlike', u saradnji sa Centrom za proučavanje alternativa i Institutom G17 iz Beograda. Istraživanje je obavljeno na uzorku od 1.200 žena sa decom, iz sedam gradova u Srbiji, koje su bile ili jesu u braku, a imaju radno iskustvo. Opšte mišljenje žena iz Subotice, Novog Sada, Beograda, Kruševca, Kragujevca, Niša i Novog Pazara je da tržište rada nije zadovoljavajuće, samim tim ni položaja žena na tržištu.
- Pri stopi nezaposlenosti od 30 odsto trećina stanovnika Srbije živi u siromaštvu, s prihodima manjim od 30 dolara mesečno, dok 18 odsto živi u uslovima apsolutnog siromaštva s mesečnim prihodom manjim od 20 dolara. Od ukupnog broja ispitanica jedna trećina živi u domaćinstvu koje uopšte ne može da zadovolji osnovne potrebe, a nikakvu ušteđevinu nema 57 odsto. U 76 odsto slučajeva standard je u poslednjih 10 godina pogoršan, a samo 14 odsto ispitanica smatra da su im se uslovi života poboljšali posle 2000. godine. Najveći broj žena je prethodne godine zarađivao 9.000 dinara mesečno, a tri četvrtine njih nije imalo mogućnost dodatne zarade - kaže dr Branislava Bujišić, jedan od analitičara. Ona navodi zanimljiv podatak iz studije Unicefa iz 1999. godine 'Žene u tranziciji', u kojem piše da, kada se sabere plaćeni i neplaćeni rad, žene iz eks-Jugoslavije, uz žene iz bivše Čehoslovačke i Istočne Nemačke, rade najviše u Evropi. Dok je prosečan broj nedeljnih radnih sati za plaćeni i neplaćeni rad žena u zapadnoj Evropi najviše 55, prosečan broj radnih sati jedne eks-Jugoslovenke i Čehinje iznosi najmanje 70 sati.
Žene u odnosu na svoje partnere primaju znatno niže plate. Upoređujući podatke pomenutog istraživanja s podacima Zavoda za statistiku, Jelena Momčilović iz Instituta G17 došla je do podatka da žene u Srbiji u proseku imaju 20 odsto nižu platu od muževa. Primanja preko 18.000 dinara prošle godine imao je svaki šesti muškarac i tek svaka 25. supruga. Prema istraživanju 'Glasa razlike', žene koje su zarađivale od 3.000 do 4.500 dinara, u najvećem procentu imaju muževe čija je visina zarade bila od 4.500 do 6.000 dinara. Žene koje zarađuju 18.000 dinara i više imaju muževe čija je redovna mesečna zarada takođe 18.000 i više dinara. Ispitanice mlađe od 20 godina imale su najmanje zarade.
Dr Mirosinka Dinkić pak smatra da se kod nas teško može govoriti o tome da su žene ekonomski neravnopravne.
- Međutim, postoji mnogo žena s visokom stručnom spremom koje nisu na rukovodećim mestima, jer su po nekom nepisanom pravilu takve pozicije rezervisane za muškarce. Shodno tome, bez obzira na to što su žene možda istog stepena stručne spreme kao pretpostavljeni, primaju manju platu. To i objašnjava činjenicu zašto je veoma mali procenat žena u Srbiji koje imaju platu veću od 18.000 - smatra Dinkićeva. - Ekonomska i socijalna politika koje se vode, ženu i dalje pre vide kao majku i negovateljicu, nego kao radnicu. Istovremeno, kada je reč o poslovima koje obavljaju u okviru porodice, njihova društvena vrednost i ekonomska korist po pravilu ostaju zanemarene. Sve to doprinosi pogoršanju položaja žena i na tržištu rada i u porodici - smatraju Marija Lukić i Slađana Jovanović iz 'Glasa razlike'.
Istraživanja pokazuju da su žene obrazovanije od svojih supruga u 16 odsto slučajeva, u 45 odsto porodica obrazovanje je jednako, a muževi su obrazovaniji u 39 odsto slučajeva. Svaka treća žena u sedam pomenutih gradova Srbije ima srednji, a svaka četvrta viši ili visoki stepen stručne spreme. Najveći broj visokoobrazovanih žena je u Novom Pazaru (34 odsto), a najmanji u Novom Sadu (18,3 odsto). U Novom Pazaru čak 24 odsto ispitanica ima više obrazovanje od supruga.
Međutim, procenat nezaposlenih žena je duplo veći od njihovih supruga i svaka 11. je bez posla jer joj muž ne dozvoljava da radi, a svaka peta ne radi zbog rođenja i negovanja deteta. Najveća je ipak disproporcija kada je reč o radu u sopstvenoj firmi. Svaki osmi muškarac je vlasnik firme, dok je to tek svaka 33. žena u Srbiji.
Svaka peta ispitanica živi u stanu ili u kući sa suprugovim roditeljima. Najčešće su vlasnici stana ili kuće supruzi, 54 odsto, a taj procenat u Beogradu iznosi čak 71 odsto. Ukoliko domaćinstvo poseduje automobil, u 80 odsto slučajeva on se vodi na supruga. Polovina žena u Srbiji troši dva do četiri sata dnevno u obavljanju kućnih poslova, a od četiri do šest sati, pored stalnog posla, na kućne obaveze troši svaka peta žena. Dr Mirosinka Dinkić smatra da, preračunato na puno radno vreme od osam sati dnevno, žene u Srbiji, radeći kućne i porodične poslove, ostvare u proseku oko 15 radnih dana mesečno. Muževi se takvim poslovima prosečno bave oko sedam dana mesečno.
Zanimanja ispitanica su češće među onima koja su društveno manje vrednovana. 'Muškaraca nema u kategoriji ‘domaćica’, jer je ona ‘prirodno’ rezervisana za žene', zaključak je analize Slađane Jovanović iz 'Glasa razlike'. N. Janković Česti pozivi 'na večere'
Najosetljiviji deo istraživanja bio je da li žene u Srbiji trpe potcenjivanje i seksualne ucene, a potvrdno je odgovorila skoro svaka druga ispitanica, odnosno 44 odsto. Na pitanje da li je neko od kolega pravio neumesne šale i komentare u vezi sa seksom, 55 odsto je odgovorilo potvrdno, mada je većina rekla da im to nije smetalo. Dobacivanje i zviždanje doživelo je 30 odsto, a pokušaja fizičkog kontakta protiv volje ispitanice bilo je u 11 odsto slučajeva. Svaka peta Beograđanka je izjavila da je bilo pokušaja ovog oblika uznemiravanja i ucenjivanja.
Poziv na večeru ili službeni put od šefa, uz istovremeno stavljanje do znanja da odluka povlači određene posledice ili gubitak prava, prijavilo je šest odsto ispitanica. Kada su pitane da li lično poznaju druge žene kojima se to dešavalo, skoro jedna trećina ispitanica je navela da zna ženu kojoj je šef predlagao večeru ili službeni put.
