Izvor: Glas javnosti, 07.Avg.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zanat koji odumire

PROKUPLJE - Jedina preostala kovačka radnja u Toplici broji poslednje dane. NJen vlasnik Radovan Todorović (66) iz Pločnika zašao je u ozbiljne godine, a naslednika nema. Ono malo mušterija što je ostalo, kaže, da nijedna fabrički napravljena alatka ne može da se uporedi sa sekirom, raonikom ili budakom, koje otkuje majstor Radovan. Za stalnu postavku etno-muzeja u Prolom banji, majstor je restaurirao stara šinska kola i dokazao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da je ne samo dobar kovač, već i umetnik.

Sa petnaest godina Radovan je počeo da uči zanat davne 1957. godine, kod majstora Božidara Milutinovića. U međuvremenu je radio i u preduzeću „Metalac“ iz Kuršumlije, ali radnju nikada nije zapostavio.

- Šezdesetih godina ova radnja je pravila tri para šinskih kola nedeljno, ali toga više nema. I ovaj kraj je napredovao, pa su traktori preuzeli primat, što je dobro, započinje priču Radovan, potpaljujući „poljsku vatru“ u svojoj radnji, kako bi otkovao raonike za traktor Branislavu Vukiću iz Blaca.

Dok se raonici polako zagrevaju dobijajući crvenu boju, majstor kaže da je morao da uvede neke novine u radnju. Tako više vatru ne raspaljuju mehovi, kao nekad jer je za to potreban još jedan radnik, već elektromotor od veš mašine. Sve drugo je ostalo isto kao pre šest decenija, kada je radnja otvorena. Još uvek je zemljani pod, nakovanj iz tog perioda težak osamdeset kilograma, ručna bušilica, uredno poređani čekići i druge kovačke alatke.

VEŠTE KOVAČKE RUKE

Da je dobar kovač i umetnik, potvrđuje narudžbina od Turističkog preduzeća AD „Planinka“ iz Kuršumlije, da majstor Radovan restaurira stara šinska kola za stalnu postavku etno-muzeja u Prolom banji, što je on sa zadovoljstvom uradio.

PRVI APARAT ZA VARENJE U KURŠUMLIJI

U kovačkoj radnji Radovana Todorovića posebno mesto zauzima aparat za zavarivanje, za koga majstor kaže da ga je polovnog kupio 1971. godine i da je to prvi aparat koji je donet u Kuršumliju.

Kada se raonik užario, majstor ga hvata mašicama, stavlja na nakovanj i počinje otkivanje ravnomernim udarcima čekićem. Majstor Radovan objašnjava da fabrički raonik ne može da se uporedi sa onim koji obradi dobar majstor, što potvrđuje i Branislav, i kaže da godinama kod ovog majstora donosi sekire, motike i druge poljoprivredne alatke.

Kada je završio posao, majstor priča da je kovački zanat veoma težak i naporan, pa ga i ne čudi što to više niko neće da radi.

- Nema više ni naroda. Nekada je svaka porodica imala po pet-šest članova i svakog je imao svoju alatku. Sada su na selu ostali stari, a oni ne mogu više da rade, pa im alat i nije potreban. Naiđe s vremena na vreme poneko i ja sam tu uvek na usluzi. Dolaze mušterije iz cele Toplice. A nekad je bio red ispred radnje - priča sa setom Radovan i tvrdi, da će raditi sve dok bude mogao, jer je ceo vek bio kovač, pa ne može tek tako da ostavi i ovo malo mušterija što je ostalo.

Nastavak na Glas javnosti...