Izvor: Blic, 19.Okt.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za višak sudija planirano visoko obeštećenje

Novi set pravosudnih zakona ne predviđa ni lustraciju ni reizbor, već opšti izbor nosilaca pravosudnih funkcija putem konkursa. Ministarstvo pravde se opredelilo za opšti izbor, iako je Ustavni zakon predvideo gore rešenje – reizbor. Čudno je što do sada niko nije pokrenuo inicijativu za ocenu ustavnosti ove odredbe Ustavnog zakona. Da je to učinjeno, mi bismo se rukovodili nekim drugim kriterijumima – kaže u intervjuu za „Blic nedelje" državni sekretar Mini­starstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pravde Slobodan Ho­men.

Društvo sudija tvrdi da je opšti izbor neustavan, pošto i prethodni i sadašnji ustav garantuju stalnost sudijske funkcije. Zašto ste se odlučili na ovakvo rešenje?

- Prvi razlog je uspostavljanje nove sudske mreže, odnosno izbor sudija Kasacionog suda, četiri apelaciona, Upravnog i Višeg prekršajnog suda, koji će činiti oko 70 odsto nosilaca pravosudnih funkcija. Drugi razlog je racionalizacija sudske mreže, koja nije menjana 60 godina i koja je postala isuviše glomazna i preskupa za državu.

Opšti izbor i racionalizacija mreže podrazumevaju da će neke sadašnje sudije biti višak, odnosno da će od 1. avgusta naredne goidne ostati bez posla. Kako ćete rešiti ovaj problem?

– Ako se usvoji sadašnja verzija pravosudnih zakona, sudska mreža će biti smanjena za četrdesetak sudova, što znači da nekoliko stotina sadašnjih sudija više neće biti potrebno Srbiji. Svakom od njih biće ponuđen socijalni program, odnosno obeštećenje koje će biti veoma visoko.

Ako ukinute četrdesetak sudova, kako će građani iz tih mesta moći da ostvare sudsku zaštitu?

– Građani neće osetiti razliku i nijedan od njih neće morati da putuje u drugo mesto da bi ostvario svoja prava. Svuda gde je sada sud postojaće sudska ispostava, odnosno postojaće sudsko odeljenje ili sudski dani, što podrazumeva i pisarnicu gde će moći da se ulažu žalbe i tužbe.

Sudije zameraju što nisu poznati ni kriterijumi po kojima će se obaviti opšti izbor?

– Kriterijume će izraditi Visoki savet sudstva kada bude formiran. U tome će mu pomoći Vrhovni sud i Ministarstvo pravde, a biće uključeno i Društvo sudija.

Delioci pravde su nezadovoljni i što će osnovicu njihovih plata određivati Vlada, odnosno Parlament?

– Set pravosudnih zakona prvi put uvodi sudski budžet, koji će predlagati, braniti i sprovoditi Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaštva. Tako će sudije i tužioci sami odlučivati o svojim platama. Međutim, u nadležnosti Vlade, odnosno Skupštine, mora da ostane utvrđivanje osnovice za plate, što praktično predstavlja ukupnu masu novca u pravosudnom budžetu.

Sudeći prema nekim rešenjima iz zakona, očigledna je namera da se disciplinska odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija podigne na viši nivo?

– Za građane je neefikasnost i neažurnost pravosuđa najveći problem. Zato smo išli na rešenja koja jasno utvrđuju disciplinsku odgovornost sudija i tužilaca za njihovo neefikasno postupanje. Kao disciplinske sankcije, postojaće javna opomena, smanjenje plate do 50 odsto na period do 12 meseci i zabrana napredovanja do tri godine. Protiv svakog nosioca pravosudnih funkcija koji tri puta dođe pod udar disciplinskih sankcija biće automatski pokrenut postupak za razrešenje.

Ljudi iz pravosuđa priznaju da najnovija verzija pravosudnih zakona „popravlja" i Ustav i Ustavni zakon, čije odredbe ne predstavljaju čvrstu osnovu za nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo. Da li se u Mini­starstvu pravde razmišlja o mogućnosti da se ove ograničavajuće odredbe promene?

– Ustav Srbije ima više problematičnih rešenja i ona se ne odnose samo na pravosuđe. Najviši pravni akt treba zato menjati i usavršavati , ali ne parcijalno. Ministarstvo pravde zna koje bi odredbe trebalo promeniti i smatra da to valja učiniti pred samo pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Ostaje Upravni sud

Iako zakonski set to ne predviđa, vi kažete da će Srbija od 1. septembra naredne godine imati i Upravni sud?

– Prihvatili smo sugestiju Vrhovnog suda da u novoj sudskoj mreži bude i Upravni sud. U postojećoj zakonskoj verziji se nije našao jer smo smatrali da odeljenja pri apelacionim sudovima mogu da rešavaju ove predmete kojih je iz godine u godinu sve manje. Ali, pošto imamo veliki broj zaostalih, odnosno nerešenih slučajeva, odlučili smo se za formiranje Upravnog suda.

Akademija za budući kadar

Zakon predviđa i postojanje Pravosudne akademije. Kakva će biti njena uloga?

– Pravosudna akademija će trajati 22 meseca i na njoj će se sudski pomoćnici kroz teoriju i praktičan rad obučavati za buduće delioce pravde. Na nju će moći da se konkuriše posle završenog pravnog fakulteta i položenog pravosudnog ispita. Posle završenih studija, napraviće se rang-lista i prilikom izbora sudija Visoki savet sudstva će s ove liste parlamentu predlagati kandidate sa najboljim ocenama. Tako će se obezbediti ne samo da sudstvo bude nezavisno od izvršne i zakonodavne vlasti, već će to biti i brana nepotizmu u pravosuđu.

Nastavak na Blic...