Izvor: S media, 23.Sep.2010, 18:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka smrtnost od srčanih bolesti
Od posledice kardiovaskularnih oboljenja u Srbiji na svakih 18 minuta umre po jedna osoba i bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok prevremene radne nesposobnosti i smrtnosti, rečeno je danas na stručnom skupu "Smanjite rizik na poslu-vaše srce je u vašim rukama".
Profesor Petar Seferović iz Kliničkog centra Srbije ukazao je da je važno kontrolisati faktore rizika nastanka tih oboljenja i da je zdrav način života jedan od načina da se ona smanje.
Od 104.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << umrlih u 2009. godini u Srbiji, više od 56.000 imalo je neku od kardiovaskularnih bolesti, a svaki osmi stanovnik Srbije uzrasta od 20 do 64 godine života umre od srčanih oboljenja.
Prema rečima profesora, od 2001. do 2005. godine stopa smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja porasla je za 14 odsto kod žena, a za 10 odsto kod muškaraca.
Doktorka Instituta za javno zdravlje Srbije Nataša Mickovski kazala je da su kardiovaskularne bolesti u svetu u stalnom porastu i da svake godine od njih umre 17 miliona ljudi, kao i da su najviše pogodjene zemlje u razvoju i tranziciji, i nerazvijene zemlje.
Mickovski je podsetila da su neki od faktora rizika pušenje, hipertenzija, fizička neaktivnost, kao i dijabetes. Prema njenim rečima, istraživanje zdravlja stanovništva iz 2006. godine pokazalo je da je hipertenzije bila učestalija nego što je to pokazalo istraživanje obavljeno 2000. godine.
Fizička aktivnost stanovništva, prema ovom istraživanju, smanjena je, a sve više stanovništva imao posao na kojem se najviše vremena sedi.
Ohrabruje činjenica da je u istom periodu učestalost pušenja smanjena za šest odsto, navela je Mickovski.
Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u ostavci Svetlana Vukajlović kazala je da je ta ustanova u 2009. godini za lečenje kardiovaskularnih bolesti izdvojila 70 milijardi dinara, što čini 40 odsto ukupnih troškova RŽO-a.
Prema njenim rečima, 11 milijardi je potrošeno za lekove koji se izdaju na recept, a za ugradni materijal na kardiohirurgiji troškovi su iznosili 1, 5 milijardu dinara.
Ona je kao loše ocenila to što se hipretenzija kasno otkriva, odnosno, što veliki broj gradjana imaju hipertenziju, ali ne odlaze da je leče na vreme. Takodje je ukazala da se troškovi mogu smanjiti prevencijom.
Skup "Smanjite rizik na poslu-vaše srce je u vašim rukama" održan je u Privrednoj komori Srbije, a pored komore organizatori su bili Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i evropski Velnes Institut povodom desetogodišnjice obeležavanja Medjunarodnog dana srca.
(Beta)
