Izvor: RTS, 01.Avg.2016, 20:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ucene na internetu šire se i u Srbiji
Nova grana sajber kriminala počela je da se širi i u Srbiji. Poslednje dve godine zabeleženo je nekoliko stotina slučajeva u kojima su kriminalci pomoću posebnih računarskih virusa građanima, firmama, školama, sudovima zaključavali sve podatke u kompjuterima, a zatim tražili novac za njihovo otključavanje.
Stručnjaci savetuju – ne otvarajte nepoznate mejlove, a sve važne podatke čuvajte na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << diskovima koji nisu povezani sa internetom.
Predrag Rajkić prošle godine je na ekranu svog poslovnog računara zatekao poruku na kojoj je pisalo da više nema pristup podacima na kompjuteru.
"Da biste povratili pristup njima potrebno je da nam uplatite četiri bit koina koji su u tom momentu vredeli 250 dolara svaki. Znači trebalo je da pustim 1.000 dolara na neki žiro račun, ali to nije običan žiro račun, nego je trebalo da im pustim neki fajl na neki od mejlova", kaže Rajkić dodajući da je dobio celo uputstvo.
Kriminalci viruse šalju elektronskom poštom. Građani ih aktiviraju u nameri da provere o čemu se radi ne shvatajući da su pokrenuli program koji za nekoliko desetina minuta zaključava sva dokumenta, ekran i hard disk. Na kraju stiže zahtev za isplatu novca.
Saša Živanović iz MUP-a Srbije kaže da nikada taj otkup ne treba platiti.
"Vi nikada ne znate da li ćete dobiti ključ za dekriptovanje podataka koji su vam zaključani u vašem uređaju. Ako ste danas platili ne znači da opet nećete za određeni vremenski period biti zaraženi", kaže Živanović.
"Dosta javnih preduzeća kod nas, verovatno zbog sniženog tj. nižeg nivoa kontrole ili zaštite koje imaju su žrtve izvršenja ovih krivičnih dela. Primetili smo da tu čak ima i nekih javnih preduzeća koja su od kritiččog značaja za funkcionisanje određenih sredina u našoj zemlji", rekao je Branko Stamenković iz Tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Kriminalci koji šire ovu vrstu virusa smatraju da je novac jedini lek za ozdravljenje vašeg računara. Policajci i tužioci preporučuju drugu terapiju.
Branko Stamenković preporučuje da sama preduzeća ili pojedinci redovno vrše kopiranje podataka, sigurnosno kopiranje podataka na destinaciju ili računar ili neke eksterne hard diskove gde nema konekcije sa internetom.
"Potrebno je redovno ažurirati operativne sisteme, koristiti antivirusne softvere i fajervole koji u sebi imaju integrisane alate za prepoznavanje ransomvera u brauzeru onemogućiti funkciju tj. blokirati pop-apove – neželjene linkove", kaže Živanović.
Predrag Rajkić nije platio otkup hakerima. S obzirom na to da je podatke povremeno prebacivao na eksterni hard disk, ostao je samo bez podataka za poslednjih nekoliko meseci poslovanja. Holandska policija i Evropol pokrenuli su sajt No more ransom koji vam nudi određene alate za otključavanje podataka.
.jpg)
