Izvor: Blic, 02.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U jednom dvorištu 28 čeljadi
JAGODINA - U selu Bunar kod Jagodine u jednom dvorištu, a u dve kuće živi 28 članova porodice od kojih je 19 dece. Imena im je nemoguće nabrojati jer i njima samima treba vremena da se sete kako se ko zove, a nalmađi je jednomesečni Željko Maslar koji je od Skupštine grada dobio 200 evra mesečno do punoletstva, a koji je šesto dete Dragane i Velibora Maslara, jedne od četiri porodica koje žive zajedno.
Ako je moguće početi ovu priču od početka kako bi se znalo koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << porodice i čija deca žive u jednom dvorištu, onda bi trebalo početi od bake Dušanke Maslar (76) koja je najstariji član ove porodice, a koja se 1975. godine sa suprugom i decom doselila u selo Bunar.
-Imala sam osam sinova i dve kćeri, jedan sin mi je umro. Od jednog sina imam troje unučadi, od drugog četvoro, pa dvoje, pa još četvoro, pa sedmoro, od šestog - šestoro i od sedmog troje. Od dve ćerke imam četvoro unučadi - kaže Dušanka Maslar u početku veselo što može sve da ih nabroji, a onda sa suzama u očima, jer joj je jedan sin umro i od njega nema poroda. - Jedan mi je umro u Crnoj Gori, došla sam kod njega, on je seo pored mene i spustio mi glavu na krilo i rekao: "Majko, ovde mi je najmekše" i malo počučeo na mom krilu i kad je izašao napolje, pao je i umro. Od tad više nikada nisam otišla u Crnu Goru i zarekla sam se da neću.
Ova baka sa 29 unučadi i troje praunučadi podigla je desetoro svoje dece i svoje unučiće o kojima svakodnevno vodi računa jer njihovi roditelji imaju mnogo posla u poljoprivredi.
- Obrađujemo oko 50 hektara zemlje, što naše što pod zakup. Četiri porodice žive u ovom dvorištu od kojih je jedna Veliborova i moja i mi imamo šestoro dece. Imamo i 50 krava svi zajedno, mučimo se jer je cena mleka jako mala. Danas pola litre vode košta više nego litar mleka. Ali, mnogo radimo, od ujutru u pola pet do kasno u noć. Krave treba da se pomuzu, da se obradi zemlja. Decu čuva baba. Zamislite koliko bi mi novca trebalo kada bi mi deca išla u vrtić - priča Dragana Maslar.
Kuća tridesetrogodišnje Dragane i Velibora puna je jurnjave, smeha, vike.
- Današnje porodice greše kada misle da je lakše živeti sam. Ja ne znam šta bih radila da ne živim u zajednici da mi pomognu svekrva i jetrve. Ko bi meni decu čuvao? Hoću da školujem decu, ne dam da ne završe školu, nego da sutra imaju svoje parče hleba ako neće da rade u poljoprivredi. Neko misli pet žena u domaćinstvu pa se svađaju. Ma ne, kad mi za to da imamo vremena - kaže Dragana koja je rodom iz Peći.
Kako kaže Dragana, mnogo je vređa kada joj neko kaže "šta će ti šestoro dece" jer ona tvrdi da su deca najveće bogatstvo.
- Stariji čuvaju mlađe i tako ukrug. Svi jedemo zajedno, kuvamo zajedno, nema tu odvajanja, pasulj, grašak, kupus, palačinke, pite. Stariji dečaci brinu o kravama, devojčice o kući i dvorištu, svako zna svoj posao. Ja sam rađala dok nisam dobila jednog sina, pa sad drugog ali neću da se zaustavim, još ću da rađam. Ali, država ne brine o velikim porodicama kao što je naša. Grad Jagodina mi je dao pomoć od 200 evra mesečno - kaže Dragana.
Da nije ove brojne porodice, pola škole u Bunaru ne bi imalo đake. Skoro su svi osnovci i raspoređeni su po razredima.
Niko nije zaposlen
Interesantno je da niko od Maslara nije zaposlen. Poljoprivreda i stočarska farma je njihov izvor prihoda. Dragana je jedva čekala da odemo, ali ne iz neke loše namere, već zato što je čeka posao oko krava. Ona kaže da je najveća gužva u kući kada se cela porodica, još četiri brata sa svojom decom i ćerke sa zetovima i svojom decom okupe na Svetog Jovana, krsnu slavu. Tada ih bude i do pedeset za dva spojena stola.
