Izvor: Politika, 03.Avg.2010, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji i danas 64.000 izbeglica iz Hrvatske

Mnogi su uzimanjem srpskog državljanstva taj status izgubili, ali su njihovi problemi ostali. – Polako se zatvaraju kolektivni centri

Prošla je decenija i po od kada je hrvatska vojska sprovela akciju „Oluja”, a u Srbiji još živi oko 64.000 ljudi iz Hrvatske sa izbegličkim statusom. Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice je popisom iz 1996. godine utvrdio da je u Srbiji tada živelo oko 600.000 ratom pogođenih lica. Iako je taj broj danas daleko manji, Vladimir >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Cucić, komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, ne krije nezadovoljstvo sporim rešavanjem izbegličkih problema sa Hrvatskom.

– Broj izbeglica danas je daleko manji, ali oni koji su uzeli ličnu kartu i državljanstvo ove zemlje, nisu rešili egzistencijalne muke. Brojke su irelevantne, važni su problemi koji još nisu rešeni – naglašava za „Politiku” Cucić i dodaje da su neslaganja između Srbije i Hrvatske u tom smislu skoro ista kao i 1996. godine.

Može se reći i to da je nespremnost Hrvatske da na zadovoljavajući način reši probleme, odnosno vrati individualna prava svojim državljanima srpske nacionalnosti koji kao izbeglice borave na teritoriji Srbije.

– Osim onih bolnih pitanja, kao što su pitanja poginulih i nestalih lica, ljudima nisu vraćena esencijalna prava čijim rešavanjem bi izgubili status izbeglica. Nerešeni su problemi stanarskog prava, obnove imovine, učešća u procesu privatizacije, povraćaja svih zaposednutih poljoprivrednih imanja zakonskim vlasnicima, status boravka i državljanstvo za povratnike... – nabrojao je Cucić i dodao da se napredak u odnosu na prošlu godinu oseća kad je reč o povratku privatne imovine.

I problem radnog staža, prema rečima našeg sagovornika, mogao bi biti rešen.

– Hrvatska je vratila je skoro svu privatnu imovinu, ali je problem u kakvom je stanju ona vraćena. Dakle, obnova te imovine, zatim infrastrukture za povratnike, obezbeđenje zaposlenja, glavni su razlozi zbog koji izbeglice ne žele da se vrate u Hrvatsku – objasnio je Cucić.

On kaže da se akcenat posebno mora staviti na one izbeglice koje se nalaze ispod granice siromaštva, a njih je, procenjuje se, između 15.000 i 18.000 hiljada. Jedan od važnih zadataka Komesarijata za izbeglice jeste i zatvaranje kolektivnih centara. Od 700, koliko ih je ranije bilo, ostalo ih je 60, u kojima živi oko 4.000 ljudi.

– Tu treba dodati i 2.000 ljudi iz nezvaničnih centara. Ove godine planirano je zatvaranje 10 kolektivnih smeštaja. Bitno je istaći da te ljude mi ne iseljavamo. Naprotiv, useljavamo ih dajući im trajna stambena rešenja – rekao je Cucić.

V. Dugalić

objavljeno: 04/08/2010

Nastavak na Politika...