Izvor: Politika, 09.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Beogradu se na veštački kuk čeka 16 meseci
Čak 60 odsto pregleda skenerom obavi se za manje od 30 dana. – Intervencije na srcu – „usko grlo” zdravstva. – Liste čekanja na preglede i operacije postoje u svim zemljama Evrope
Na ugradnju veštačkog kuka u Srbiji čeka 9540 osoba. Na kuk koji će pacijentu omogućiti pokretljivost, ali i duži životni vek, najduže se čeka na ortopedskim odeljenjima u centralnoj Srbiji – 22 meseca, dakle bezmalo dve godine, dok je u Beogradu prosečno najduže vreme čekanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na protezu kuka oko 16 meseci. U Vojvodini su najefikasniji – 9,3 meseca ili 279 dana.
Ovo je deo podataka, koji je saopšten na nedavno održanoj Nacionalnoj konferenciji o stalnom unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji, a odnosi se na vrlo aktuelnu temu –liste čekanja za pojedine operacije ili za ugradnje proteza ili drugih medicinskih pomagala. Autori studije su dr Slobodanka Gajić, dr Ferida Basioni-Stanković i Zoran Kaljević. Istina, „presek” je urađen sa poslednjim danom 2008. godine, a kako je iza nas već dve trećine 2009. godine prikazani brojevi su sigurno neznatno izmenjeni, ali ne statistički značajno, jer praktično koliko ljudi se „skine” sa dnevnog reda toliko novih se u toku naredne godine upiše na listu čekanja. Na primer, u toku prošle godine širom Srbije urađeno je 9.574 koronarografije, snimanja srca u angiosalama, ali je iste godine broj novoupisanih na listu bio 9.942. Prosečna dužina čekanja na koronarografiju je od 47 do 118 dana, a prema zvaničnim podacima na listi čekanja za ovu intervenciju je 3.687 pacijenata.
Istine radi, ne postoji nijedna evropska zemlja u kojoj nema liste čekanja i prema tvrdnjama direktorke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Svetlane Vukajlović na pojedine procedure u nekim zemljama koje su bogatije od Srbije čeka se i duže nego kod nas. Na primer u Nemačkoj pacijentu se za septembar zakazuje snimanje jednog bubrega, a za drugi se u istu ustanovu vraća – u martu iduće godine. U Sloveniji i Hrvatskoj na ugradnju kuka minimalno se čeka godinu dana, a nijedan pregled na skeneru ili magnetnoj rezonanci ako ne ulazi u sferu hitnog nije moguće uraditi za manje od tri do pet meseci. Ako se nečim možemo pohvaliti to je podatak da se 60 odsto svih pregleda na skeneru u Srbiji obavi u toku 30 dana i da je u 2008. godini urađeno 68.005 ovakvih snimanja samo u državnim ustanovama. Bezgranično verovanje u svemogućnost pregleda na skeneru, mnoge naše građane odvodi u privatne ordinacije upravo zbog snimanja na skeneru. Čak 74 odsto svih pregleda na skeneru odnosi se na snimanje mozga i lobanje (endokranijuma) i kičmenog stuba.
Prosečna dužina čekanja na magnetnu rezonancu u Srbiji je od 33 do 100 dana, a prošle godine je urađeno 39.087 ovih pregleda u državnim ustanovama.
Međutim, ono što je kod nas neophodno uraditi je „formiranje jedinstvene, nacionalne liste čekanja i veće učešće instituta i zavoda za javno zdravlje u logičkoj kontroli”, kako su sugerisali autori izveštaja.
Intervencije na srcu u kardiohirurgiji su jedno od najvećih „uskih grla” u zdravstvu Srbije uprkos povećanju broja novih angiosala. Neki hirurzi tvrde da je upravo veći broj dijagnostikovanih uzrok što je veći broj kandidata za ove operacije, ali kapaciteti u oblasti intenzivnih jedinica i kardiohirurških centara u Srbiji nisu znatno menjani. Tako je, prema zvaničnoj statistici, ukupan broj onih koji čekaju na „baj pas” 2219, a na ovu intervenciju čeka se od 140 dana do 160 dana.
Znatno bolje stanje nego što je bilo u prethodnih pet godina je u oblasti oftalmologije, pa operacija katarakte i ugradnja sočiva u državnim klinikama lane je urađena kod 3704 pacijenta, a prosečna dužina čekanja je oko tri meseca. Od ukupnog broja svih pacijenata koji čekaju na ovu operaciju, trećina, tj. 34 odsto je na listi Očne klinike Kliničkog centra Srbije i Očne klinike KBC „Zvezdara”.
Ministar zdravlja profesor dr Tomica Milosavljević je na osnovu rezultata istraživanja o tome koliko su građani Srbije zadovoljni kako se leče i kakvu uslugu dobijaju u zdravstvenim ustanovama zaključio da je „ispitivanje korisnika zdravstvenih usluga pokazalo da zadovoljstvo raste, kao i da raste zadovoljstvo zaposlenih unutar zdravstvenog sistema”. On je dodao i da je „za oko polovinu smanjen broj onih koji bi napustili društvenu zdravstvenu ustanovu i otišli u privatnu praksu ili u neki drugi sistem van zdravstvenog, što je dobar znak, jer će naredna, 2010. godina biti u znaku početka primene plaćanja usluga u bolnicama po dijagnostički srodnim grupama, plaćanja u domovima zdravlja po modelu kapitacione formule (prema izabranom lekaru) i plaćanja rada u apotekama po pruženoj usluzi”.
O. Popović
[objavljeno: 10/09/2009]
.jpg)
