Izvor: RTS, 29.Apr.2015, 13:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Transparentnost: Uvesti kazne za dodelu pomoći mimo zakona
Najveći problemi u sistemu dodele državne pomoći su nedostatak kontrole, odgovornosti i kažnjavanja za njenu dodelu mimo zakona, ocenila je organizacija Transparentnost Srbija. Tvrdi da je potrebno propisati kazne za neprijavljivanje državne pomoći i povraćaj sredstava u slučaju nesvrsishodnog trošenja.
Na konferenciji "Državna pomoć - promišljeno ulaganje ili skrivena korupcija", ukazano je na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << to da bi jedno od najvažnijih pitanja u sistemu državne pomoći trebalo da bude pitanje njene svrsishodnosti s ozbirom na to da se za državnu pomoć izdvajaju velika sredstva koja iznose oko 700 miliona evra uključujući subvencije i pomoć javnim preduzećima, prenosi Tanjug.
U izveštaju te organizacije koji je danas predstavljen navodi se da je novac često trošen nenamenski i da nije ni postojala namera da se državnom pomoći postignu zacrtani ciljevi kao što su, na primer, povećanje zaposlenosti i smanjenje regionalnih dispariteta.
"Reč je o velikom novcu o kome se ne priča mnogo. Vreme je da se to pitanje otvori, jer je državna pomoć često meta korupcije i ima snažne elemente političke koristi", rekao je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Transparentost Srbija smatra da je potrebno jasno definisati pravni položaj Komisije za dodelu državne pomoći čiji zadatak treba da bude kontrola dodele te pomoći sa apsekta zaštite konkurencije, a predsednik te organizacije Vladimir Goati kaže da je problem što državani organi toj komisiji ne dostavalju podatke o državnoj pomoći.
Goati navodi da Komisija deluje "post festum" i da nije donela nijednu odluku o vraćanju sredstava u slučaju da je njihova dodela bila necelishodna ili nezakonita.
Saradnik Taransparentnosti Srbija Zlatko Minić ocenio je da je najveći problem u sistemu kontrole državne pomoći što nema mehanizma kojim bi komisija utvrdila da je neko dodelio državnu pomoć a to nije prijavio.
"Ako nema volje da se Komsiji to prijavi, neće se ni otkriti", rekao je Minić.
Kako je naveo, u slučaju kada komisija otkrije da je neko dodelio državnu pomoć, a da to nije prijavio i otvori naknadni postupak, nema nikakvih sankcija za onoga ko to nije prijavio.
"Čak i ako se utvrdi da je to nedozvoljena državna pomoć, opet nema sankcija za onoga ko je to uradio. To je praktično zatvoreni krug", dodao je Minić.
Ističe da su posebno zanimljive i intrigantne garancije javnim preduzećima koje su u najvećem broju slučajeva pretvarane u javni dug i nisu tretirane kao državna pomoć.
Naglasivši da je ključno pitanje svrsishodnosti državne pomoći i njeni efekti, Minić je naveo nekoliko primera dodele državne pomoći kada sredstva nisu trošena za namenu za koju su izdvojena.
.jpg)
