Izvor: Politika, 01.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne službe se otimale za Dražin dosije
Originalna dokumentacija data na uvid Luki Banoviću i Kosti Stepanoviću koji su u „Politici” objavili feljton o hapšenju komandanta JVuO
U Vojnom arhivu u Beogradu novinarima su rekli pokazali i u prašnjavom depou i na računarima, gde je digitalizovan kompletan sudski predmet, da dokumenata u kojima je zapisana sudbina Dragoljuba Draže Mihailovića, prvog čoveka Jugoslovenske vojske u otadžbini tokom Drugog svetskog rata – nema. Nema, pre svega, izveštaja koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sadrži zvanične podatke o njegovom streljanju obavljenom u noću od 16. na 17. jul 1946. godine, a potom i drugih papira koji su bili sastavni deo sudskog predmeta.
Podsetimo, sudski postupak protiv Draže Mihailovića počeo je 31. maja 1946. godine, optužnicu je zastupao vojni tužilac pukovnik Miloš Minić, potom je vođen postupak od 10. juna do 11. jula 1946. godine, a okončan je najpre presudom od 15. jula i odbijanjem zahteva za pomilovanje koje je doneo Prezidijum Narodne skupštine FNR Jugoslavije 16. jula. Posle toga streljani su đeneral Mihailović i još osam osuđenika.
Posle završetka procesa u topčiderskom Domu garde kompletni sudski spisi su spakovani, pečatirani i 1948. godine, zbog situacije oko Informbiroa, predati Centralnom arhivu vojnih sudova koji se nalazio u Sarajevu. Naravno pod oznakom „strogo pov.”.
Posle 15 godina, tačnije 11. marta 1961. godine, takođe pod oznakom „strogo pov.”, s brojem 4/61 i potpisom predsednika suda pukovnika Špira Mićunovića, iz Sarajeva je u Beograd vraćena ista ta dokumentacija. Stigla je 13. marta, preko posrednika, u ruke naručioca Svetislava Stefanovića Ćeće, tada ministra unutrašnjih poslova Srbije, i predata saradnicima „Politike” Luki Banoviću i Kosti Stepanoviću. Oni su imali spise, koristili ih, napisali i objavili u „Politici” feljton o detaljima gde je i kako uhvaćen Draža Mihailović. Posle toga dokumenti su vraćeni Republičkoj državnoj bezbednosti gde su se nalazili sve do 1982. godine. Evo šta se, prema sačuvanoj građi u Vojnom arhivu, dešavalo dalje.
Marko Kalođera, general-major, koji je 1975. godine primio dužnost predsednika Vrhovnog vojnog suda u Beogradu, vrlo brzo je ustanovio da u Arhivu pravosudnih organa nedostaje predmet sa suđenja Draži Mihailoviću. Pokrenuo je inicijativu za pronalaženje i vraćanje ove dokumentacije i pri tome obavio niz razgovora sa ljudima koji su u te dve decenije, od 1961. do 1981. godine, obavljali visoke državne i vojne funkcije. Prvi sagovornik generala Kalođere bio je Jefto Šašić, general-pukovnik, dugogodišnji šef KOS-a u JNA. U službenoj belešci piše:
„Drugu generalu Šašiću predočen je dopis prvostepenog Vojnog suda u Sarajevu, str. pov. 4/61 od 11. III 1961. godine kojim je ovaj sud dostavio Vrhovnom vojnom sudu spise koji su tu navedeni od rednog broja 1 do 7 i prijem koji je potvrdio vojni službenik Kaluša Miloš, tada sekretar generala Šašića, dana 13. III 1961. godine. Nakon toga general Šašić je izjavio da se priseća da je u to vreme neko iz srpskog rukovodstva, najverovatnije Lala Veselinov, tražio ove spise na upotrebu radi pisanja u štampi jednog feljtona o četnicima. Misli da je Ćeća Stefanović intervenisao da se ovi spisi što pre dostave. Najverovatnije da je to preneo drugu Iliji Kostiću i zadužio svog sekretara da to sprovede. Siguran je da ti spisi nisu bili u njegovim rukama, nego su, čim su stigli, odneti kod Ćeće Stefanovića... Još će razmisliti o ovome i ako se čega naknadno seti javiće, a volio bi i da bude obavešten o rezultatu traganja za ovim spisima.”
Tako je počela potraga za dokumentima u kojima je zapisana istina o tom događaju, koja će uskoro potvrditi da je neko pokrao originale, a umesto njih vratio kopije i fotokopije spisa.
Dragan Vlahović
[objavljeno: 02/04/2009]
.jpg)
