Izvor: Danas, 05.Nov.2014, 02:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveti odnos sa Zoranom
Nagrada „Zoran Radmilović“ za najboljeg glumca zaječarskog pozorišnog festivala koji nosi ime velikog glumca, pripala je Igoru Đorđeviću za uloge Martina, Ričija i Dejana u predstavi „Bizarno“ Željka Hubača (u režiji Snežane Trišić), u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda.
„Zoran Radmilović je razlog zašto sam počeo da se bavim glumom. Imao sam neki specifičan odnos sa Zoranom, odnosno sa tom VHS kasetom. On me je na taj način uveo u svet pozorišta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Toliko sam dobro poznavao ‘Radovana Trećeg’ da sam znao koliko ima sekundi do sledeće replike. To je došlo dotle da sam sanjao kako me on vodi na prijemni ispit. Ovo sad doživljavam kao neko zatvaranje kruga, kao ispunjenje mojih dečačkih snova. Ovo je njegov grad i njegova statua u mojim rukama“, rekao je na dodeli Đorđević, koji je i ranije isticao da je njegov odnos prema Zoranu Radmiloviću „specifičan, čudan i gotovo sveti“.
Tri uloge u komadu „Bizarno“, koji se godinu dana igra na sceni „Raša Plaović“ nacionalnog teatra, zapravo su njegova deseta predstava u matičnom pozorištu, u kojem Đorđević ima status prvaka. Ovo svojevrsno priznanje jedan od vodećih mladih glumaca ove kuće stekao je sa 34 godine, nakon što je dobio nagradu „Raša Plaović“ za najbolje glumačko ostvarenje na beogradskim scenama u prethodnoj sezoni, za ulogu Stavrogina u predstavi „Zli dusi“.
Kako kaže, taj status postavlja granice ispod koje ne sme ići, ali ne donosi materijalne privilegije.
„Posle izvođenja predstave ‘Car Edip’, u kojoj sam igrao glavnu ulogu, čekao sam prevoz na Terazijama. Prilazi mi čovek koji je te večeri, očigledno, bio u publici i kaže: ‘E, moj Edipe, trolom ideš kući!’“, priča Đorđević.
Kaže da je najpotpuniju ulogu ostvario igrajući Aleberta Ajnštajna, za koju se spremao tako što je išao na časove fizike. Voleo bi da igra Ričarda Trećeg.
Igor Đorđević je rođen u Topoli 19. decembra 1978. godine. Završio je Pozorišnu akademiju u Novom Sadu u klasi Vide Ognjenović (sa Nadom Šargin i Ivanom Bosiljčićem). Stalni je član Narodnog pozorišta od 2002. godine. Većinu svojih značajnih pozorišnih uloga ostvario je predstavama koje je režirala njegova profesorka Vida Ognjenović - „Mileve Ajnštajn“, „Tri sestre“, „Car Edip“, „Don Krsto“, „Kanjoš Macedonović“. Igrao je i u filmovima „Đavolja varoš„, „Jesen stiže, Dunjo moja“, „Hamlet, ciganski princ“ i televizijskim serijama „Nepobedivo srce“, „Zvezdara“, „Cvat lipe na Balkanu“ i „Ravna gora“.
Oženjen je koleginicom Zoranom Bećić, sa kojom ima ćerku Petru. Dobitnik je brojnih glumačkih priznanja.
