Izvor: Blic, 11.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki deseti ne pere ruke
U Srbiji ima oko 600 potpuno nehigijenskih naselja u kojima se živi ispod svakog nivoa. Slična je situacija i u prestonici gde postoji 141 nehigijensko naselje. Osim toga, prema podacima koje je prikupila i obradila Narodna kancelarija predsednika Republike, u Srbiji 55 odsto škola nema sanitarni i mokri čvor, što praktično znači da je oko 25.000 dece prinuđeno da koristi poljski klozet.
Kada se ovim podacima pridoda i činjenica da svaki deseti stanovnik Srbije ne pere >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ruke, a da se 43,3 odsto stanovnika ne kupa redovno, dolazi se do poražavajuće istine da je svest o održavanju lične higijene u Srbiji na veoma niskom nivou, pa nije ni čudo što je od januara do oktobra ove godine zabeleženo čak 60 epidemija zarazne žutice širom zemlje.
Iako je poznato na kojim područjima se svake godine beleže slučajevi zarazne žutice, kao i ostalih „bolesti prljavih ruku", Ministarstvo zdravlja i Republička sanitarna inspekcija reaguju tek kad epidemija počne da se širi. Krizni štabovi za suzbijanje zaraznih bolesti osnivaju se tek kad bolest uzme maha, a u Ministarstvu zdravlja ne postoji čovek koji bi mogao da odgovori na pitanje zašto se reaguje tek tada i da li je išta preduzeto na polju zdravstvene edukacije stanovništva. Načelnica Republičke sanitarne inspekcije Svetlana Mijatović nije imala ni pet minuta vremena da odgovori na pitanje da li je sanitarna inspekcija ikada samoinicijativno obišla neku školu, obdanište... kao ni na pitanje da li je sanitarna inspekcija ikada zatvorila neko nehigijensko naselje.
Tako se briga o školama, obdaništima, nehigijenskim naseljima i ostalim javnim objektima prebacuje na inspekcijske organe lokalne samouprave, koji takođe reaguju tek u incidentnim situacijama. Umesto iz Ministarstva zdravlja, inicijativa za rešenje problema nehigijenskih naselja i za edukaciju ljudi dolazi iz različitih udruženja i nevladinih organizacija.
Kako saznajemo od doktorke Đurđe Kisin, načelnice Centra za promociju zdravlja Instituta za zaštitu zdravlja „Dr Milan Jovanović Batut", ovaj institut, preko mreže još 23 okružna instituta, sprovodi nacionalni program promocije zdravlja. Ovaj program obuhvata edukaciju vaspitača, nastavnika u srednjim i osnovnim školama, zatim edukaciju za domove zdravlja i njihove službe, kao i edukaciju polivalentne patronaže.
- Godišnje održimo najmanje po četiri puta edukaciju svih ovih kategorija. Zdravstveni radnici iz domova zdravlja, nastavnici, vaspitači, ukratko svi koji prođu našu edukaciju, dužni su da informacije prenose dalje. Programi se sprovode na nivou cele Srbije i cilj nam je da se stekne znanje, formira stav i osposobe svi, od dece do starijih lica, da razviju veštine, formiraju zdrave navike i primene ih u praksi - kaže doktorka Kisin.
Na sapun, šampon i pastu za zube, jedno domaćinstvo izdvaja u proseku 534 dinara svakog meseca. U 2006. godini najredovnije su ličnu higijenu održavali odrasli stanovnici do 35 godina starosti, žene, stanovnici gradskih naselja, Beograda i stanovnici iz kategorije najbogatijih.
Prema zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja, najredovnije se kupaju i tuširaju deca i omladina u Vojvodini u uzrastu od 15 do 19 godina i oni koji su pripadali grupi najbogatijih, dok se samo jedna trećina najsiromašnijih kupala ili tuširala više od tri puta nedeljno.
Toaleti za 22 škole
Narodna kancelarija predsednika Srbije, još u martu ove godine pokrenula je inicijativu da se obezbede higijenski uslovi za 25.000 mališana, jer 55 odsto škola u Srbiji nema adekvatne mokre čvorove. Napravili smo 22 toaleta u 15 opština Srbije. Do kraja godine planirano je da se uradi još 16 toaleta iz Nacionalnog investicionog plana, rekla je Tatjana Pašić, direktor Narodne kancelarije. Dragan Đilas naglasio je da će u saradnji sa Narodnom kancelarijom sledeće godine država izdvojiti tri puta više novca, kako bi bar još 100 škola u Srbiji dobilo odgovarajuće sanitarne čvorove. S. T.
Donacija EU
- Do sada nije bilo inicijativa da se reše problemi nehigijenskih naselja ni od Ministarstva zdravlja, a ni od organa lokalne samouprave. Udruženje „Otvoreno srce" podelilo je veliku količinu higijenskih paketa po romskim naseljima. Stalnim radom volontera na terenu pokušavamo da edukujemo ljude da treba da koriste sapun, a to nije lako.
Za rešavanje pitanja nehigijenskog naselja ispod Gazele, sredstva su stigla iz Evropske unije i ovaj problem će biti rešen - kaže Milan Gavrilović iz Udruženja Roma „Otvoreno srce", i dodaje da nema informacije da je u nekom nehigijenskom naselju bilo veće epidemije.
Šta se prenosi
U „bolesti prljavih ruku" spadaju one izazvane virusima (hepatitis A, poliomielitis, virusni prolivi), bakterijama (trbušni tifus, dizenterija) i parazitima (amebna dizenterija, enterobijaza). Prljave, klicama zagađene ruke imaju ključni značaj u prenošenju crevnih, respiratornih i kožnih zaraznih bolesti. Prilikom uriniranja oni koji zaprljaju ruke, a ne operu ih na higijenski ispravan način, neposrednim dodirom mogu preneti infekciju na osetljivu osobu, objašnjava doktorka Đurđa Kisin.
Koliko peremo ruke - u procentima
Srbija 73.8%
Najsiromašniji 55.5%
Siromašniji 69.3%
Srednji sloj 74.8%
Bogatiji 82.1%
Najbogatiji 87.6%
