Izvor: Politika, 12.Feb.2014, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sudija kaznio Veroljuba zbog Reksovog laveža

Sudije iz Kruševca i Kragujevca pokazale izuzetnu efikasnost u presudi protiv Veroljuba Radojkovića iz sela Parunovca

Kruševac – Na adresu bivšeg radnika, sada nadničara, Veroljub Radojkovića iz sela Parunovac kod Kruševca, 11. februara, stigla je presuda Prekršajnog suda u Kragujevcu, kojom je obavezan da plati 3.000 dinara zbog „glasnog lajanja” psa i 500 dinara za sudske troškove.

>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />U Veroljubovu kuću, na granici sela, između Parunovca i Kapidžije, stiže se uzanim i blatnjavim puteljcima, odakle se nižu njive i livade.

– Evo mog Reksa, psa rase sibirski haski, koji čuva kuću kada žena, sin i ja idemo u nadnicu, jer niko iz naše kuće nije zaposlen. Eno i Crnog, jako pametnog mešanca, koji se specijalizovao za čuvanje bašte, ali je u zimskom periodu ovde, u dvorištu. Špricani su i jedan i drugi, a imaju i pasoše, knjižice iz kojih se vidi da su čipovani i uredno negovani. Da moj Reks navodno laje često, prijavu je inspekciji podneo moj komšija, preko puta, sa kojim već druže vremena nisam u dobrim odnosima, a zapisnik je napravio njegov rođak, komunalni inspektor. Sudija iz Kruševca Žarko Brajović je njih prihvatio za svedoke, kao i sud u Kragujevcu, a nije hteo da sasluša moje svedoke, najbliže komšije Dušana Dojića i Miroslava Durmiševića. Ne znam zašto. Izveo je zaključak da sam priznao da moj pas zavija i potpisao zapisnik jer mi je rekao da ne brinem, da potpišem i idem – jada se Veroljub novinarima, koji je na pitanje da li njegov pas „glasno laje”, odgovorio sudiji – A koji pas ne laje, gospodine sudija? Tako sam tim odgovorom, izgleda, naljutio sudiju.

Pitanje je protumačeno kao priznanje krivice, pa Veroljub ne zna kako da dokaže da je njegov pas miroljubiv i umiljat, da se njegovi unučići i deca iz komšiluka igraju sa njim, da nikoga ne uznemirava.

Prvostepena presuda je doneta 9. decembra 2013, a drugostepena već 14. januara 2014. Dakle, za koji dan više od jednog meseca!

– Ma, dođe mi da uzmem psa i stavim u vreću, pa da ga nekako prošvercujem do sudije koji me je osudio da bih mu pokazao to živo biće, osuđeno bez svedoka i izveštaja veterinara, koji sada ispada nepoželjan za selo. Znam da bi to ličilo na onog Davida Štrpca što je nosio jazavca pred sud da naplati štetu, a ja bih tu došao da pokažem tog lepog i umiljatog lepotana. Najgore je što mi sudija nije odgovorio na pitanje zašto ne pita druge komšije i šta ću sada da radim ako i platim kaznu, a isti komšija potegne novu prijavu, jer mi je obećao da se neće smiriti dok mi iz dvorišta ne izbaci i petla i psa. Sudija me je poslao kod inspektora koji mi je napisao prijavu, da od njega tražim odgovor. Ko zna šta će biti dalje i kako će tumačiti ovu kaznu, sa kojom ne mogu nikako da se pomirim, pa makar išao do Strazbura, jer je sve ovo nameštaljka, odnosno onako kako mi je i zapretio komšija, tvrdeći da ja ne mogu da se nosim sa njima, jer oni „imaju ljude u opštini“. Ma, nek imaju, samo kako da ja nekom dam Reksa, ljubimca mojih unučića Vuka i Milice, koji imaju četiri i šest godina? – pita se Veroljub.

Seća se i da ga je sudija prepao pitanjem šta će mu dva psa.

– Ja sam mu odgovorio da mi je žena izgubila posao u propalom „Savremenom domu“, pa ide u nadnicu, da sin ne može da nađe posao sa majstorskom školom, da sam ja od čuvara postao nadničar, koji čeka da ga neko pozove da nešto radi i da sam zakupio njivu, na kojoj sadim povrće, a čuva mi ga pas Crni.

Veroljub ima otežavajuću okolnost što ga je sudija za prekršaje prošle godine kaznio zbog držanja ukrasnih kokošaka i jednog petla, koji je, sudeći po prijavi, takođe uznemiravao njegovog komšiju preko puta.

– Istina je da sam kažnjen sa 500 dinara. Moj mali kokošinjac, inače napravljen pre svih ovih kuća, kad su ovde bile samo livade, bio je udaljen devet metara i 60 santimetara od komšije Durmiševića, a trebalo je 40 santimetara više. Nije vredelo ni što je komšija napisao da mu to ne smeta, da se njegova deca igraju sa tom živinom. Onda sam ja izmestio sve to za pola metra i mislio da je mirna Bačka. Petao je i dalje pevao, mada nije bio glasniji od sina mog komšije koji često muzicira dok vežba, valjda negde svira u nekom orkestru, ali ja to trpim, ne zovem komunalnu inspekciju. Ne razumem kako to neko u selu ne može da podnese jednog petla, ni psa koji, istina, laje ako ga neko izaziva, ni kako to sudovi običnom smrtniku presude za mesec dana, a onima koji su sahranili državu, ili ubili iz obesti, sude po deset godina, i potom ukidaju presude – pita se Veroljub Radojković.

Sporno tumačenje akta Skupštine grada

Radojković je kažnjen zbog kršenja odluke Skupštine grada Kruševca o držanju pasa i kućnih ljubimaca, tačnije – člana 32. stav 1, u kojem se kaže da je „zabranjeno držanje pasa koji lajanjem ili zavijanjem ometaju mir u stambenoj zgradi i u susedstvu“.

Sud je, očigledno, dao tumačenje da se to odnosi i na seoska područja, dok su predlagači te odluke (2012) odgovarali da su „odlukom obuhvaćene samo stambene zgrade u gradu, a ne i individualna domaćinstva u selima“.

Rade Stanković

objavljeno: 12/02/2014
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Politika...