Izvor: Blic, 19.Jul.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci vole život u Srbiji
Stranci koji ovde žive i rade godinama, iako nose u sebi kulture i običaje, kažu da se odavno više ne osećaju strancima. U našim restoranima s uživanjem jedu ćevapčiće, kajmak i tradicionalna jela, srpsku rakiju prosto obožavaju i rado je preporučuju prijateljima u domovini. Na njih možete naići na onim mestima koja im prijaju i opuštaju ih, a to su najčešće Kalemegdan, Skadarlija, Ada i Košutnjak, ali i Palić, Zlatibor i Kopaonik...
U Srbiji trenutno živi 22.383 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stranih državljana, što je otprilike populacija opština Svilajnac, Surdulice ili Bele Crkve, podaci su koje nam je dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Od ovog broja s privremenim boravkom živi 16.413, dok je njih 6.493 ovde po osnovu rada.
Među ovih dvadesetak hiljada stranaca ima raznih nacionalnosti, a motivi dolaska u Srbiju su različiti. Zbog studija na našim fakultetima najčešće su dolazili Grci, Iranci, Iračani, žitelji afričkih zemalja, ali i Česi, Poljaci i drugi Evropljani koji bi se odlučili za učenje i usavršavanje srpskog jezika. Mnogi su ostali da žive i rade ovde kao lekari, veterinari, prevodioci, ali i kao pevači, mađioničari, vozači autobusa.
Jedan od bivših beogradskih studenata je i Jorgos Panocopulos, poreklom Atinjanin, a danas Beograđanin, zaposlen u Pireus banci. Ovde je studirao DIF, potom je u Sidneju završio master studije poslovne administracije, da bi 2004. godine odlučio da se vrati u Beograd i zaposli. Tu se i zaljubio, ali u svoju sunarodnicu, inače studentkinju veterine.
– Ovde nam je mnogo lepo. Sve mi odgovara, naročito mentalitet, koji je veoma sličan grčkom, tako da nije bilo nekog prilagođavanja. Jedino mi nedostaje porodica, ali sreća je što je Grčka blizu. Zadovoljan sam i svojim poslom, tako da za sada nemam ni planova ni razloga da napuštam Srbiju – kaže Panocopulos, koji je rukovodilac Odeljenja investicionih i depozitnih proizvoda u Pireus banci.
Srpski u Koreji
Takođe zbog studija, i to srpskog jezika na internacionalnom univerzitetu u Seulu, Korejac Mi Kvon sada živi u Beogradu. Godine 1994. Miša, kako ga zovu iz milošte, došao je u Beograd na specijalizaciju srpskog jezika. Na Filološkom fakultetu zaljubio se u profesorku Tatjanu, sa kojom danas ima sina Sašu. U Koreju se više nije vraćao. Ovde je pre tri godine otvorio prvi korejski restoran, koji je nedavno zatvoren, ali planira da otvori novi.
– U Srbiju me je isprva privukao titoizam i nekadašnja Jugoslavija. Ovde sam došao u vreme sankcija i od starta sam sanjao da otvorim korejski restoran. Ako se ikada vratim u Koreju, želja mi je da otvorim tipičan srpski restoran i da nastavim upoznavanje mog naroda s vašim, kao što ovde vaš približavam korejskom – priča Miša, koji se inače bavi i dovođenjem Korejaca u turističke posete Srbiji – u 2007. godini Srbiju je posetilo 2.000 Korejaca, a prošle 2.500.
Ima šta da se vidi
Da stranci Srbiju zaista doživljavaju kao zemlju koja ima šta da ponudi, pokazuje i istraživanje Turističke organizacije Beograda i Gradskog zavoda za statistiku. Prema tim podacima, stranci u Beogradu najviše vole da šetaju obalama Save i Dunava, uživaju i opuštaju se na Kalemegdanu, u Skadarliji i na Košutnjaku. Dobru zabavu pronalaze i na brojnim koncertima i manifestacijama kao što su Fest, Egzit, Guča, Birfest i Belef. Kad idu van Beograda, najčešće posećuju Novi Sad, Palić, Zlatibor, Kopaonik, Frušku goru, Oplenac, Đerdap i druga mesta koja im preporuče prijatelji, takođe stranci.
Ono čime su takođe oduševljeni, pokazalo je istraživanje, jeste, naravno, naša hrana. U restoranima, gde najčešće i izlaze, u glavnom naručuju srpsku kuhinju i domaća žestoka pića. Ističu da se ovde osećaju bezbedno i da su Srbi izuzetno gostoljubivi, ali ono što na njih ostavlja loš utisak su saobraćajne gužve, zagađen vazduh i prljave ulice.
Najviše Kineza
Takve zamerke očigledno nisu imali Kinezi, koji su krajem devedesetih počeli da razvijaju biznis prvo na buvljacima u Pančevu i Beogradu, a potom i u modernim tržnim centrima širom Srbije.
Prema podacima MUP-a, oko 6.000 Kineza u Srbiji je na osnovu privremenog boravka. Iako se većina bavi trgovinom, pojedini su se odlučili za ugostiteljstvo, pa drže restorane i prodavnice brze hrane. Ipak, u odnosu na devedesete, kada su nadležne službe beležile i po desetak hiljada prijava ulazaka Kineza u zemlju, taj broj je opao nakon 2000. godine na 700 prijava godišnje.
Uložili 13 milijardi evra
Da se stranci kod nas ne bave samo trgovinom i malim biznisom, potvrđuje i podatak da se u Srbiju, samo u poslednjih devet godina, slilo više od 13 milijardi evra direktnih stranih investicija. Među najvećim investitorima prednjače Austrija sa oko 1,8 milijardi evra investicija, a zatim Grčka, Nemačka i Norveška sa po 1,4 milijarde evra. Skoro polovina novca investirana je u bankarski sektor, a potom u proizvodnju i telekomunikacije.
Kako je na desetine hiljada ljudi prethodnih meseci ostalo bez posla, teško je utvrditi tačan broj zaposlenih u Srbiji. Ipak, prema podacima Privredne komore Srbije, ukupan broj radnika u preduzećima čiji su vlasnici stranci je 90.842, što je prema pojedinim procenama skoro deset odsto od ukupnog broja zaposlenih u zemlji.
Stranci poslodavci
U manjim sredinama širom Srbije, gde je prisustvo stranih investitora najveće, oni su ponekad praktično i jedini pokretači privrede. Tako je, do pre devet godina, opština Pećinci bila najnerazvijenija u Sremu, a sada je zahvaljujući otvaranju domaćih i stranih fabrika u industrijskoj zoni postala jedna od najnaprednijih opština u Srbiji.
U prvih pet meseci ove godine stranci su u našu privredu uložili 710 miliona evra, a u Agenciji za promociju izvoza i strana ulaganja (SIEPA) trenutno se nalazi 30 upita stranaca zainteresovanih za ulaganje.Natalija Živanović
Srbiju smatraju svojom
U Srbiji trenutno živi 22.383 stranih državljana, što je otprilike populacija opština Svilajnac, Surdulice ili Bele Crkve, podaci su koje nam je dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Od ovog broja na sa privremenim boravkom živi 16.413, dok njih 6.493 ovde živi po osnovu rada. Ističu da se ovde osećaju bezbedno i da su Srbi izuzetno gostoljubivi. Smeta im saobraćajna gužva, zagađen vazduh i prljave ulice.
Guča i Egzit
Svaki peti stranac koji živi u Beogradu bio je na Egzitu, svaki sedmi u Guči, svaki četvrti gleda filmove na Festu, a gotovo svaki drugi odlazi na koncerte stranih rok i pop zvezda u Srbiji. Svaki treći je ispratio Noć muzeja, a svaki peti učestvovao na Maratonu.
Beogradska pesnikinja iz Japana
Kajoko Jamasaki, profesorka na Filološkom fakultetu
Rođena je u Kanazavi, na najvećem japanskom ostrvu Honšuu. Kao dvadesetdvogodišnji postdiplomac slavistike, u Srbiju je prvi put došla 1981. U Beogradu se zaljubila i udala, a danas je majka troje Beograđana. Radi kao profesor na katedri za japanski jezik i književnost.
– Beograd se zavoli uprkos svim nedostacima, a mislim da se to dešava svim strancima koji se duže zadrže ovde. U jednom trenutku počnete da ga doživljavate kao svoj grad. Odmah me je privukla opuštenost. To nije ni nalik onome što sam videla u velikim japanskim gradovima i na Zapadu – kaže Kajoko.
Ona piše i poeziju, a njen suprug je čak preveo „Gorski vijenac" na japanski. Kaže da ima dve domovine, a pesme objavljuje i ovde i tamo, s tim što su teme koje se provlače kroz njene pesme beogradske, pa je tamo doživljavaju kao „beogradskog pesnika".
Ćevapi
Stranci u Beogradu najviše vole Savu i Dunav, uživaju i opuštaju se na Kalemegdanu, u Skadarliji i na Košutnjaku. Kad idu van Beograda, najčešće posećuju Novi Sad, Palić, Zlatibor, Kopaonik, Frušku goru, Oplenac, Đerdap. U restoranima, gde najčešće i izlaze, u velikoj većini naručuju srpsku kuhinju i domaća žestoka pića.
Hoće da bude mađioničar u Srbiji
Iako je rođen u Evijanu u Francuskoj, dvadesetogodišnji mađioničar Andrija Kotarac sve više vremena provodi u Srbiji i želja mu je da ovde i ostane da živi.
– Majka mi je Iranka, a otac Srbin, tako da dosta vremena provodim u Požegi i Beogradu. Ljudi se ovde mnogo više smeju i daleko su otvoreniji i druželjubiviji. U kafanama može da se puši i svako plaća po turu pića, tako da sam, nažalost, promenio neke navike – priča Andrija.
Mada studira pravo, mađioničarski posao koji je naučio od očevog prijatelja je ono čime bi voleo da se bavi. Nada se da će to biti u Srbiji, jer, kako kaže, čini mu se da bi Srbiji ponekad dobro došlo malo magije.
Šta stranci rade za vikend
OSTAJU U GRADU 59.8 %
NEMA STAV 4.2 %
PUTUJU VAN GRADA 36 %
