Izvor: Politika, 16.Dec.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija u CERN-u – povratak utemeljivača

Naša zemlja postala pridružena članica najveće naučne ustanove na svetu, u čijem je osnivanju, pod imenom FNR Jugoslavija, učestvovala s još 11 zemalja

Srbija je jedna od 12 zemalja utemeljivača CERN-a (29. septembar 1954), istina pod imenom FNR Jugoslavija, čija je naslednica po međunarodnom pravu. Posle zvaničnog saopštenja iz Ženeve, juče po podne, primljena je za pridruženu članicu Evropskog centra za nuklearna istraživanja, najveću naučnu ustanovu u svetu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja okuplja nekoliko hiljada istraživača sa svih kontinenata. Nakon pet godina razmotriće se da li je ispunila uslove za stalno članstvo.

Danas je CERN, svakako „trust mozgova” bez premca u ljudskoj istoriji, naučna zajednica koju čini 21 evropska država. Indija, Izrael, Japan, Rusija, SAD, Turska, Evropska komisija i Unesko su posmatrači, bez prava glasa u najvišem upravnom telu (Savet). Ugovor o naučno-tehnološkoj saradnji do sada su potpisale gotovo sve evropske koje nisu članice (među kojima i Srbija) i najveći deo vanevropskih država.

Svoju osnovnu delatnost CERN je razgranao u četiri pravca: istraživanja (traganje za najsuštinskijim odgovorima u kosmosu, pored ostalog za božjom česticom), tehnologija (unapređenje i usavršavanje najsavremenijih postupaka), međunarodna saradnja (zbližavanje nacija kroz nauku) i obrazovanje (obučavanje naučnika za izazove budućnosti).

Iz država članica u razna istraživanja uključeno je 5.000 naučnika i stručnjaka, iz posmatračkih 2.050 i iz ostalih 470 (među kojima je do sada bila Srbija). Ukupan zbir stalno zaposlenih nešto je manji od 3.000, otprilike isto toliko boravi, kraće i duže, po ugovoru s CERN-om, a približan broj izdržavaju same države članice i nečlanice. U letnjim mesecima bude više od 10.000 ljudi.

„Najveći deo istraživača i novca bio je uključen u izgradnju najvećeg do sada akceleratora, Velikog hadronskog sudarača (LHC), koji je završen u martu prošle godine”, kaže prof. dr Petar Adžić s Fizičkog fakulteta u Beogradu i rukovodilac srpskog tima na programu CMS. „Više od 8.000 istraživača (što premašuje 60 odsto od ukupnog broja iz fizike visokih energija u svetu), sa 608 univerziteta, u sledećih petnaestak godina, možda i duže, učestvovaće u istraživanjima. Godišnji budžet prelazi 1,2 milijarde švajcarskih franaka, a podmiruje EU (približno 80 odsto).”

Nas najviše raduje, svakako, učešće srpskih istraživača i stručnjaka u izgradnji i korišćenju najsloženije i najskuplje naučno-tehnološke mašine koja je ikad napravljena. To su, pre svega, saradnici Instituta nuklearnih nauka „Vinča”, Instituta za fiziku i Fizičkog fakulteta u Beogradu. Istraživači iz Srbije su već duže zastupljeni, uglavnom, u tri oblasti, a četiri programa: dve grupe na ogledima iz fizike čestica (ATLAS i CMS), jedna na razvoju naprednih kompjuterskih mreža (GRID) i jedna grupa na opitima iz nuklearne fizike (IZOLDA).

Ali nikako ne bismo smeli zaboraviti ni opipljiv doprinos u vidu visokotehnološke opreme za Veliki hadronski sudarač dveju naših kompanija – „Lole” i „Minela”.

„Ulaskom Srbije u CERN otvaraju se vrata za naše industrijske kompanije da se u ravnopravnom nadmetanju sa ostalim evropskim izbore za učešće na tehnološkim programima”, objašnjava prof. dr Petar Adžić. „Pored profita, značajna korist od učešća ogleda se u tome da će to podstaći i unaprediti istraživačke poduhvate u Srbiji, a deo finansijskih obaveza naše zemlje mogao bi se namiriti, upravo, uključenjem domaće industrije.”

Bendžamin Franklin, jedan od „otaca osnivača” SAD, naučnik i političar, davno je rekao: „Ulaganje u znanje uvek donosi najbolje dividende”.

Stanko Stojiljković

-----------------------------------------------------------

Veliki dan za srpsku nauku

„Povratak u pridruženo članstvo CERN-a, čiji je Srbija jedan od osnivača, veliki je dan za srpsku nauku iz najmanje četiri razloga”, naglašava prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke.

„Prvo, to je velika prilika za naše fizičare da sarađuju s vodećim naučnicima iz celog sveta i da budu na izvoru najsavremenijih saznanja. Drugo, to je odlično za mlade fizičare da steknu najnovija znanja. Treće, to je šansa za doktorande iz drugih naučnih grana, jer je u CERN-u zastupljeno nekoliko vrhunskih istraživačkih oblasti. Četvrto, srpske kompanije moći će da se nadmeću, po ugledu na „Lolu” i „Minel”, za nove visokotehnološke poslove. Već smo se dogovorili da uskoro okupimo domaće istraživače i izvođače i da zajedno procenimo u kojim programima bi srpska preduzeća mogla da se nadmeću i kako da ih u tome država podrži.”

-----------------------------------------------------------

Jedna od 12 potpisnica

Konvenciju o osnivanju potpisale su: Belgija, Velika Britanija, Danska, Francuska, Grčka, Holandija, Zapadna Nemačka, Italija, FNR Jugoslavija, Norveška, Švajcarska i Švedska. Naša tadašnja država je podnela zahtev za povlačenje iz CERN-a 19. decembra 1961. godine, obrazlažući taj korak ekonomskim razlozima. Članstvo je prestalo da važi 1. januara 1962. godine, tada joj je dodeljen status posmatrača.

objavljeno: 17.12.2011

Nastavak na Politika...