Izvor: Politika, 01.Jul.2013, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: Ekološka slika i prilika
Ivan Karić: Moramo da budemo pripremljeni kada dođe do podizanja pepela. Ne sme se dešavati da u Obrenovcu bude mrak u 15 časova zato što se digao pepeo. Slika je bila apokaliptična.– Filip Radović: Ove godine bilo je 46 dana kada su izmerena prekoračenja zagađenja u Obrenovcu. Ali je to veliki progres u odnosu na 2011. godinu, kada je bilo 186 dana s povišenom koncentracijom suspendovanih čestica u vazduhu
Nedavno naglo zahlađenje u Beogradu i okolini prijalo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << većini građana, ali posle velikih vrućina stanovnici Obrenovca posmatrali su katastrofične prizore: olujni vetar podigao je pepeo i prašinu s deponije Termoelektrane „Nikola Tesla”. U pojedinim trenucima, oblaci crnog dima su prekrili Obrenovac i pretili da se nadviju i nad Beogradom. Predstavnici partije „Zeleni Srbije” najavljuju radikalizaciju protesta, blokadu puteva i pruga, dok se ne nađe sistemsko rešenje za takve slučajeve.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović i narodni poslanik i lider Zelenih Srbije Ivan Karić su, osim problema sa obrenovačkim pepelom, razgovarali i o ostalim „crnim tačkama” koje su potencijalna opasnost za životnu sredinu u zemlji.
Politika: Vraćate se s upravo završenog parlamentarnog Odbora za zaštitu životne sredine, koji je sazvan povodom „slučaja Obrenovac”. Šta je zaključeno?
Radović: Konstatovano je da treba da se u otklanjanju udesa koji se desio u Obrenovcu, kada je došlo do povišene koncentracije suspendovanih čestica, pored relevantnih državnih institucija uključe i predstavnici Termoelektrane „Nikola Tesla” ali i pripadnici nevladinog sektora i građani Obrenovca. Taj problem je transgeneracijski i postoji četiri decenije.
Politika: Dakle, vi ekološku opasnost koja se dogodila u Obrenovcu ne osporavate?
Radović: Osporio bih samo neke medijske navode koji su prouzrokovani saopštenjima „Zelenih Srbije”.
Politika: Da li su „Zeleni” negde preterali u ocenama obrenovačkog incidenta, kada su te događaje uporedili s pustinjskom olujom?
Karić: Danas verovatno imamo 100 miliona tona pepela na dve deponije u Obrenovcu, iako je to teško zamisliti. Jedna je na površini od 600, druga na 400 hektara. Ne možemo da čekamo da li će vetar da dune i podigne pepeo ili neće. S obzirom na to da živimo u veku klimatskih promena koje prouzrokuju ekološke katastrofe, tražimo da se pravovremeno reaguje. U Obrenovcu imamo čestice koje sadrže teške i radioaktivne metale, koje mogu da izazovu mehaničke i hemijske reakcije u plućima. Država mora da vodi računa o tome šta se dešava u gradu u kom se proizvodi 60 odsto srpske struje. Po „Zelenima” – u Obrenovcu se nije dogodila meteorološka pojava, već katastrofalna nebriga i ekološka katastrofa.
Politika: Da li se, za državu, u Obrenovcu dogodila ekološka katastrofa?
Radović: Pomenuo bih relevantna merenja automatskih mernih stanica koja su pozicionirana u Obrenovcu. Uredbom o kvalitetu vazduha propisana je dozvoljena količina suspendovanih čestica po kubnom metru i ona iznosi 50 mikrograma. Toga dana je prosečna dnevna vrednost iznosila 95 mikrograma po kubnom metru. Broj dana s takvim prekoračenjima u toku godine, Uredbom o kvalitetu vazduha, limitirana je na 35 dana. U jednom trenutku, zaista je bilo 893 mikrograma po kubnom metru, ali je to bila satna vrednost. Svuda u svetu se uzimaju dnevne vrednosti. Posle te zaista ogromne količine, sledećeg časa je bilo svega sedam mikrograma nedozvoljenih čestica! Ove godine, bilo je 46 dana kada su izmerena prekoračenja u Obrenovcu. Mi nismo zadovoljni i to nije dobro. Ali je to veliki progres u odnosu na 2011. godinu kada je bilo 186 dana s povišenom koncentracijom suspendovanih čestica u vazduhu. To što su građani Obrenovca videli takav pepeo jeste bilo poražavajuće, ali to nisu suspendovane čestice. Te čestice su nevidljive i zato su tako opasne jer ih organizam ne može izbaciti prirodnim putem.
Politika: Ko je, zapravo, odgovoran: TENT, vetar ili Republički hidrometeorološki zavod, koji, kako se čulo, nije na vreme obavestio o jačini vetra?
Karić: To je pitanje za državu i pravni sistem koji treba da funkcioniše. Za nas nije presudan podatak ko će da završi sa krivičnom prijavom ili u zatvoru, nego da ne zavisimo od meteoroloških uslova. Moramo da budemo pripremljeni kada dođe do podizanja pepela. Ne sme se dešavati da u Obrenovcu bude mrak u 15 časova, zato što se digao pepeo. Slika je bila apokaliptična. Imamo primere u Americi i Evropi da gradovi koji su ekološki ugroženi imaju beneficije u zdravstvenoj zaštiti, školskom sistemu. Da ne govorim o smanjenju poreza i cene struje.
Radović: Suspendovane čestice ne postoje samo kod nas. U Češkoj je, recimo, situacija znatno gora nego kod nas. U Nemačkoj vlada snosi velike konsekvence zbog suspendovanih čestica. Njih prouzrokuje savremena tehnologija, saobraćaj... Odgovornost svakako snose kako relevantne državne institucije, tako i Termoelektrana. Ako pogledamo unazad, svako od nas bi snosio po malo odgovornosti.
Politika: Što se tiče opremljenosti za borbu protov ovakvih incidenata, kakva je opremljenost u TENT-u, a kakva na drugim pepelištima u Srbiji? Da li je oprema zastarela? Ima li novca u budžetu za savremenu opremu?
Radović: To su pitanja za rukovodstvo TENT-a.
Politika: Šta mogu da urade nadležni da bi se budući incidenti ublažili?
Radović: Inspekcija je već naložila mere koje će TENT morati da sprovede. TENT će takođe snositi konsekvence, ali je vrlo važno naglasiti da pored inspekcije, mora biti uključeno i pravosuđe.
Politika: Da li se obojica slažete kada locirate „crne ekološke tačke” u Srbiji kao potencijalna žarišta?
Karić: U stručnom delu nema razlike oko toga. Tu je reč o istorijskom zagađenju. U godinama kada je trebalo prebacivati norme, bez obzira na žrtve, ili kako su već glasile floskule pre devedesetih godina, mi smo zaista postali taoci velikih industrija u Boru, Pančevu, Obrenovcu, Lazarevcu, Kostolcu, Smederevu… „Zeleni” nekada ne znaju da li da se raduju ili tuguju što je neka industrija prestala da radi. Proizvodnja, opet, ne sme stati, ali ona mora biti ekološki održiva. Nijedno ulaganje u državnu svojinu nije trošak. To je samo dobitak.
Radović: Da, ulaganje u životnu sredinu je veoma bitno. Ono će biti jedna od veoma važnih stavki u narednim pregovorima Srbije sa EU. Država treba veoma mnogo da uloži kako bi kontrolisala izvore zagađenja. Istovremeno, nama su neophodni i industrija i energija, kao i obnavljanje radnih mesta. Zato je rešenje da se energetika i životna sredina spoje u jedno ministarstvo ispravna odluka.
Politika: Povod rasprave o stanju životne sredine predstavlja i – jedan hrast, drvo staro 600 godina, na Koridoru 11. Šta je važnije da se izgradi autoput ili sačuva drvo?
Karić: Verujem da još uvek imamo prostor za rešenje. „Zeleni” su u kampanji „Hrast ne sme pasti”. To drvo je simbol želje da sistem počne da funkcioniše.
Radović: Hrast igra vrlo bitnu ulogu u kulturi Srba, ljudi su se zbog religioznih ceremonija okupljali oko hrasta. Upravo zbog toga ovo drvo jeste za nas kulturno dobro. Pre nego što se donese odluka bitno je mišljenje Zavoda za zaštitu životne sredine na osnovu čije procene se određuje da li je hrast prirodno, odnosno kulturno dobro. Ako jeste, svakako se mora naći rešenje da se sačuva.
Karić: Mi idemo u odbranu hrasta zajedno sa aktivistima iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Požege i nekim nevladinim organizacijama koje to prepoznaju kao problem. Mi nemamo stotine takvih hrastova i ne smemo prema biodiverzitetu na taj način da se ophodimo. Zato smo spremni da radikalnijim metodama i protestima branimo hrast. Na drugoj strani, „Zeleni” će u Obrenovcu radikalizovati proteste. Spremni smo i da, ako bude povoda, blokiramo prilaze termoelektranama i prugu.
Politika: Da li „Zeleni” postaju srpski „Grin pis”?
Karić: Imamo slične načine borbe, verujemo da bez parlamentarnog života, skupštine i razgovora nema života. Ipak, nekad smo nemoćni. Očigledno, ovde nije dovoljno da budete pametni, kulturni i lepo vaspitani, morate nekad da podignete glas da bi vas čuli.
Radović: Kada govorimo o zaštiti životne sredine, pa i ovom hrastu, moramo da izbegnemo da dođe do politizovanja ovakvih stvari.
Politika: Imali smo nekoliko akcidenata u Institutu „Vinča” i u Nuklearnim objektima Srbije, a sada i ovaj problem u Obrenovcu. Da li građani Srbije mogu da budu mirni ili im preti ekološka katastrofa na nekoj od „crnih tačaka”?
Radović: U ovom momentu ne preti nam nikakva ekološka katastrofa. Državni organi rade veoma posvećeno i ne postoji nijedno krizno žarište u Srbiji koje direktno može ugroziti ljudsko zdravlje. Međutim, one se uvek mogu desiti. Desile su se u Japanu za koji možemo reći da je najsavršenija kultura na svetu. Imali su Fukušimu. Agencija za zaštitu životne sredine i Ministarstvo energetike, razvoja životne sredine rade kako bi se bilo kakva opasnost otklonila.
Karić: Ovde smo saglasni. Zbog toga smo rekli „ne” nuklearnoj energiji. Zbog toga moramo reći „ne” i fosilnim gorivima. Za razliku od kolege, smatram da politika ne može bez ekologije i da ekološka politika mora da bude deo sistema. Austrija je možda najprikladniji primer za nas i po broju stanovnika i po konfiguraciji terena, a oni ne mogu da se porede s nama u potencijalima biomase i solarne energije.
Radović: Uzor nam je nemačka Agencija za životnu sredinu. Nemačka ima jednu federalnu agenciju u okviru koje posluju 22 regionalne ili pokrajinske agencije s budžetom većim od 400 miliona evra. Mi svakako ne može da imamo toliki budžet, ali možemo da radimo vredno i predano. Agencija je to i pokazala jer je ove godine sa 29. mesta na rang-listi evropskih agencija dospela na 12. mesto. Ostavili smo iza sebe znatno bogatije i razvijenije zemlje.
Karić: Imamo još jedno neslaganje – mi smo za to da ministarstva zaštite životne sredine i prirodnih resursa budu jedinstvena.
Radović: Izazovi u životnoj sredini su upravo najveći u proizvodnji i energiji. Dobro je da se na istom mestu gde problem nastaje tu i rešava.
Aleksandar Apostolovski, Višnja Aranđelović
objavljeno: 01.07.2013.
.jpg)
