Izvor: NaDlanu.com, 14.Nov.2012, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija 2050. društvo staraca
Penzioneri sa redovnim primanjima su sigurni faktor rasta i stabilnosti u Srbiji, tvrde svi podaci u kojima se naglašava i da bi zaposleni, koji uz mesečnu platu od 30.000 dinara izdržavaju porodice, teško opstali bez pomoći već vremešnih roditelja.
Srbija je zemlja sa najstarijim stanovništvem u Evropi, a prema svim procenama do 2050. godine u Srbiji će biti više starijih od 60 godina, nego mladih do 15 godina, ili svaka peta osoba će imati više od 60 godina.- Prema popisu >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << iz 2002. godine, udeo starijih od 65 godina u stanovništvu u Srbiji bio je 17,3 odsto, a mladih 19,2 odsto, što, govori o tome koliko je izraženo starenje društva u Srbiji - kaže Marija Raković programska koorinatorka Populacionog fonda UN u Srbiji (UNFPA).Neki od najvećih problema starijih ljudi u Srbiji su nemogućnost zapošljavanja, nemogućnost lečenja i plaćanja osnovnih životih troškova.Prema izveštaju "Starenje u dvadeset prvom veku" koji su uradili UNFPA i HelpAge International, čak oko 43 odsto starijeg stanovništva u Srbiji ima poteškoće kada mora da plati osnovne životne troškove. Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije kaže da je u Srbiji 23,81 odsto starijih osoba u poslednjih mesec dana moralo da radi za novac.- To su uglavnom ljudi sa visokokvalifikovanim zanimanjima - lekari, advokati, ili nekvalifikova zanimanja, nije retko da neki penzioner čisti zgradu da bi zaradio dodatni novac - kaže Todorović.Država demencijaDemencija je veliki problem s kojim se suočavaju stariji ljudi, a prema tvrdnjma Nataše Todorović kada bi demecija bila država, to bi po veličini bila 18. ekonomija na svetu. -Procenjuje se da su troškovi demencije tokom prošle godine bili 604 milijardi američkih dolara- kaže Todorović.U izveštaju "Starenje u dvadeset prvom veku" prikazani su podaci iz Srbije koje je prikupio Crveni krst Srbije u Beogradu na opštinama Savski Venac, Kragujevcu u urbanoj i seoskoj sredinu i u selu pored Trstenika.- Meštani sela pored Trstenika su se žalili na nemogućnost obrađianja zemlje, nedostatak prodavnice, puta, prevoza, zdravstvene zaštite - kaže Nataša Todorović.Kada je u pitanju osetljiva tema zlostavljanja starijh osoba, psihičko zlostavljanje je u Srbiji retko, dok je prisutno finansijsko zlostavljanje, pa je zato kako svi naglašavaju potrebo podići nivo svesti građana, kako bi svi shvatili da će i oni jednog dana biti stari.Lidija Kozarčanin iz Republičkog instituta za socijalnu zastitu kaže da Srbija na evropskom dnu kada je u pitanju uključivanju starih na tržište rada.- U Norveškoj je dve trećine osoba u starosnoj grupi 55 do 64 godina aktivno na tržištu rada,a u Srbiji je to manje od jedne trećine - naglašava Kozarčanin.U Srbiji samo dva odsto starijih digitalno pismenoDiskriminacija starijih na osnovu digitalne pismenosti nameće se kao sve veči problem. Kako se moglo čuti, u Srbiji je samo oko dva odsto osoba straijih od 65 godina u potpunosti digitalno pismeno. Ovo je veliki problem kada je u pitanju posao, ali i snalaženje u 21. veku koji u potpunosti pripada digitalnim tehnologijama. Ona je rekla da je primena propisa dosta dobra na nacionalnom nivou, dok izazovi postoje na lokalnom nivou zbog nedostatka sredstava u nekim opštinama.- Oko jedna trećina lokalnih zajednica u Srbiji ne ispunjava obavezu koja je obezbeđena Zakonom o socijalnoj zaštiti, radiće se na tome da ako lokalna zajednica nema sredstva, da se ta sredstva uplate na republičkom nivou, pre svega da dobiju vezana sredstva tačno za određenu namenu i da tako pare odu u ruke onih kojima su najpotrebnije - kaže Kozarčanin, koja kao dobar primer navodi opštinu Jagodina koja oko deset odsto sredstava iz budžeta izdvaja za socijalnu zaštitu. U istraživanju čiji su rezultati danas predstavljeni učestvovao je veliki broj agencija UN i međunarodnih organizacija, kao i 1.300 starih iz 36 zemalja, uključujući Srbiju, BiH i Albaniju u regionu.
