Izvor: Press, 18.Dec.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi da se udruže sa Hrvatima
"Jedini izlaz za nas je izvoz, i to u zajedničkom nastupu sa zemljama regiona, pre svega sa Hrvatskom"
Povećanje izvoza za Srbiju predstavlja jedini izlaz iz ove teške situacije. Porast BDP-a praktično se nije ni osetio na rast standarda stanovništva, a sa druge strane imamo oko 26 odsto nezaposlenih i rast nezaposlenih za 1,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Što znači da mi izlaz moramo da tražimo u otvaranju novih radnih mesta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << reindustrijalizaciji i povećanju proizvodnje koja je namenjena izvozu - navodi predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin najveće izazove u narednoj godini za Srbiju.- Potrebno je i povećanje stranih direktnih investicija - između 3,5 i pet milijardi dolara, poboljšanje ambijenta za poslovanja privrednika, kako stranih, tako i domaćih, kao i ulaganja pre svega u energetiku, infrastrukturu i poljoprivredu. Makroekonomska stabilnost se podrazumeva kao uslov svih uslova. Kada su fiskalna i monetarna politika u pitanju nužan je socio-ekonomski dijalog između poslovne zajednice, Vlade i sindikata - kaže Bugarin.
Kako biste ocenili rad vlade?
- Naša generalna zamerka jeste da je propuštena šansa da se u krizi potpuno redefinišu politike i strategije rasta i razvoja za naredni period. Dosadašnja se strategija zasnivala na povećanoj domaćoj tražnji, koja čini 80 odsto ukupne tražnje, a ona je u priličnoj meri limitirana zbog realnog pada životnog standarda. U toku cele godine, mi smo kao nacionalna privredna asocijacija imali korektnu saradnju sa resornim ministarstvima, a ocena rada Vlade je isključivo u nadležnosti premijera.
Koje su to konkretne mere koje bi Vlada morala da preduzme kako bi se olakšalo ili podstaklo poslovanje srpskih preduzeća?
- Pod jedan, nama je potrebna srpska razvojna banka i razvojni krediti pod povoljnim uslovima da bi privreda živnula i krenula napred, jer cena kapitala kod komercijalnih banaka nije prihvatljiva za privredu. Vlada bi takođe trebalo da nastavi sa podsticajima privredi, pre svega onom delu koji je orijentisan na strana tržišta, zatim da ulaže u poljoprivredu i prerađivačku industriju zasnovanu na poljoprivredi kao jedinu granu u kojoj imamo suficit, kao i u energetiku i infrastrukturu. I da, naravno, konačno završi sveobuhvatnu reformu propisa i otkloni sve nepotrebne administrativne procedure.
Gde je šansa naše privrede - na tržištu EU, Rusije, Afrike...?
- Naša šansa je na onim tržištima gde imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. To su zemlje EU, CEFTA, Turska, EFTA... Posebna prilika su zemlje carinske unije Rusija - Belorusija - Kazahstan, ali i takozvane zemlje nesvrstanih, gde smo bili prepoznatljivi. Naša šansa je u zajedničkom nastupu na trećim tržištima sa zemljama regiona, pre svega sa Hrvatskom i zemljama bivše Jugoslavije. A sporazum sa Rusijom se ne koristi u dovoljnoj meri zato što nemamo ona tri „k" za to tržište: kontinuitet, kvalitet i količinu. Ono što mi radio jeste da pokušamo da objedinimo ponudu srpskih izvoznika i da se naš izvoz ne bazira na Moskvu, gde je ogromna konkurencija velikih svetskih kompanija, već u druge ruske oblasti koja imaju veliki potencijal i jako su primamljive našim privrednicima.
Šta građani mogu da očekuju kada je reč o inflaciji?
- One analize i prognoze koje je guverner Šoškić prezentovao privrednicima zabrinjavajuće su pošto su avgust i septembar imali ozbiljan inflatorni udar zbog cene hrane i rasta cene robe široke potrošnje. Inflacija u avgustu, septembru i oktobru bila je oko 14-15 odsto i znatno je pomerila projektovanu inflaciju od šest plus-minus dva odsto. Taj trend rasta cena, kako je i guverner najavio, moguće je da će biti nastavljen i u prvom kvartalu naredne godine, ali se opadajući trend inflatornih udara može očekivati od aprila i da na kraju godine bude u granicama od 4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto. I to je nešto što je prihvatljivo, mada mi sa inflacijom od 11 odsto, sa koliko ćemo završiti ovu godinu, sigurno ne možemo biti zadovoljni jer ćemo biti zemlja sa najvećom inflacijom u regionu.
A šta očekujete da će događati sa evrom?
- Evro je u ovoj godini realno pao 11,5 odsto. Dobro je to što pad nije bio u šokovima kakve smo imali u prethodnom periodu, nego je držan u umerenom nivou koji, naravno, nije prihvatljiv za privredu, jer za privredu nije prihvatljiva oscilacija, ni rast ni pad koji su viši od plus-minus pet odsto. Jako je važno što u poslednjem kvartalu nije došlo do velikih udara, čak je došlo i do blagog jačanja dinara u odnosu na evro. Sada se svode bilansi i završni računi i sigurno ne bi bilo dobro za firme da deo njihove dobiti nestane zbog negativne kursne razlike, kao što se to dešavalo prethodnih godina. Nadam se da će dinar u naredne dve nedelje još malo ojačati u odnosu na evro.
Ove godine srpska privreda imala je rast BDP od 1,5 odsto, a projektovano je da će sledeće godine biti tri do 3,5 odsto. Ja bih želeo da se to desi, ali problem nelikvidnosti i povećanje referentne kamatne stope sigurno će uticati i na cenu kapitala i kamate komercijalnih banaka prema privredi. Verujem da možemo imati rast od 3,5 odsto u sledećoj godini, ali moraćemo svi da damo veći doprinos, da se mnogo više potrudimo, ali i dogovaramo.
