Izvor: Politika, 07.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sopoćanci u Feneku
Neophodna sanacija konaka iz 19. veka. – Pripreme za proslavu manastirske slave
,,U Fenek su došli sopoćanci'', kruži priča po beogradskim crkvama. Mnogi vernici su poslednjih nedelja odlazili u ovaj fruškogorski manastir iz 16. veka, udaljen samo 25 kilometara od Beograda, nedaleko od Jakova, da provere ovu vest. Svi koji su bili na bogosluženjima kažu da ne mogu da prepoznaju ovu svetinju otkako su stigla trojica monaha iz Eparhije raško-prizrenske.
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nismo svi iz manastira Sopoćani, ja sam iz Dečana – ispravlja nas jeromonah Makarije koga smo zatekli u velikom poslu spremanja konaka uoči sutrašnje slave Svete Prepodobne Paraskeve ili u narodu poznatije kao Letnje ili Trnove Petke.
Dogovorom episkopa sremskog Vasilija i vladike Artemija, tri monaha, Mihailo, Makarije i Evsevije, došla su u Fenek, zadužbinu despota Stevana Brankovića i njegove majke Angeline. Tako je ovaj manastir u donjem Sremu postao muški, a dve starije monahinje koje su u njemu živele premeštene su u Hopovo i Radovašnicu. Novi nastojatelj Feneka, otac Mihailo, neko vreme je posle Sopoćana boravio i u Americi, u manastiru Svetog Germana na Aljasci.
Vlaga i komarci
– Ovde smo već nešto više od šest nedelja i polako se privikavamo na život u sremskoj ravnici. Manastirski kompleks je veliki, a nas je malo tako da ima mnogo posla, ali, hvala Bogu, i verni narod nam pomaže pogotovu sada kada se pripremamo za slavu 8. avgusta – priča otac Makarije, koji nam pomalo u poverenju priznaje da mu najviše smetaju komarci kojih u Dečanima nije bilo.
Hramovna slava Feneka je Sveta Petka, koja se slavi 27. oktobra, jer su u manastiru jedno vreme počivale mošti ove svetiteljke iz Epivata koja se upokojila u 11. veku. Na tom mestu je Angelina Branković podigla kapelu gde se i danas nalazi bunar sa lekovitom vodom za koju narod veruje da isceljuje razne bolesti. ,,Jakovo sutra slavi Svetu Petku Rimljanku i u našem manastiru episkop Vasilije će služiti Svetu liturgiju, jer je taj dan narodno-crkveni sabor u ovom kraju'', objašnjava monah Makarije, dodajući da narod često misli da je reč o jednoj istoj svetiteljki pošto imaju ista imena.
U odsustvu igumana Mihaila, koji je otišao u nabavku pik-apom koji su dobili na korišćenje od jednog poznatog zemunskog restorana, otac Makarije pokazuje konak. Novi prozori, zamenjeni pre nekoliko godina, ne dihtuju baš najbolje. Kiša, praćena olujnim vetrom, tog jutra prodrla je u mnoge kelije. Da bi se zaštitio ovaj izuzetan spomenik kulture od daljeg propadanja neophodno je zameniti crep na krovu konaka koji je sadašnji svoj izgled dobio početkom 19. veka.
– Najveći problem je vlaga. Temelji crkve su sanirani i zidovi isušeni, ali taj posao čeka i konak kako ne bi načisto propao. Mnogi su već dolazili obećavali pomoć, ali videćemo šta će od toga biti – kaže monah Makarije.
Nedavno su manastir posetili i čelnici nove beogradske opštine Surčin, u čijem ataru se i nalazi manastir. Pošto je bila velika vrućina, pitali su oca Mihaila da li hoće da im poklone jedan klima uređaj. Već sutradan su došli majstori i u vladičanskom salonu, gde se primaju i gosti, instalirali erkondišn.
Karađorđevo blago
Manastir Fenek, u kojem se kao velika svetinja čuva i delić moštiju svete Petke čije se netruležno telo nalazi u rumunskom gradu Jašiju, svedok je raznih istorijskih dešavanja. Prvi put se pominje u mineju jeromonaha Zaharija iz 1563. godine. Fenek (na mađarskom ta reč znači dno, a ima teorija da naziv potiče od mitske ptice feniks), posle nadiranja Turaka, postao je centar okupljanja srpske vlastele i monaštva. U Feneku su se 1788. godine sastali knez Aleksa Nenadović i austrijski car Josif. Za vreme Prvog srpskog ustanka u njemu je kratko boravio vožd Karađorđe o čemu postoji natpis na na ploči u zidu crkve, kao i monasi manastira Studenica sa moštima svetog Simona, srpskog kralja Stefana Prvovenčanog. U Prvom svetskom ratu manastir je zapaljen, a u Drugom gotovo potpuno razoren, a dragocenosti raznesene.
Fenek je poslednjih godina bio na udaru i mnogih lopova. Prošle godine, uoči slave, nestale su kopije radova igumana manastira pisca i prevodioca Vikentija Rakića čiji se originali čuvaju u Matici srpskoj, a i još nekoliko ukrasnih srebrnih predmeta. I novo bratstvo je čulo za legendu koja kruži među lovcima na blago kako je Karađorđe u oltaru crkve zakopao zlato.
– Pričali su nam da je neko noću pre šest godina upao u crkvu i kopao ispod časne trpeze. Ujutru su monahinje zatekle raskopan pod. Mnogi misle da lopovi nisu otišli praznih šaka – prepričava otac Makarije ono što je čuo od naroda.
M. Pešić
[objavljeno: 07.08.2006.]
.jpg)
