Izvor: Blic, 04.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Školujemo nepotrebne kadrove
Školujemo nepotrebne kadrove
Zbog neusklađenosti ponude i potražnje na tržištu rada prošle godine 21.442 radna mesta za fakultetlije ostala su nepopunjena. Još 1.116 magistara moglo je da se zaposli, kao i 1.105 doktora nauka, samo da su nam bolje usklađeni zahtevi poslodavaca sa onim što mlade stručnjake umeju i mogu da nauče profesori fakulteta u Srbiji.
Tržište rada trebalo bi da bude mesto gde se susreću svet rada i svet obrazovanja. Međutim, oni se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trenutno mimoilaze - istakla je Jadranka Dimov, savetnik direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, na skupu posvećenom regionalnom usaglašavanju kurikuluma društvenih i humanističkih nauka, održanom prošle nedelje na Fruškoj gori.
Poslodavci od mladih stručnjaka očekuju da imaju potrebna znanja za obavljanje posla, usklađena sa savremenim naučnim i tehničkim dostignućima, veštine samoorganizovanja, samostalnog rešavanja problema i učenja, sposobnost za timski rad, komunikacione veštine, da poznaju informacione tehnologije, bar dva strana jezika i po mogućstvu da se bar malo razumeju u finansije, naglasila je ona.
- Nažalost, sve pomenuto, osim znanja, mada i ono zavisi od toga koliko koji fakultet prati trendove u struci, naši fakulteti nisu u stanju da prenesu studentima. Potrebne veštine studenti ne mogu da steknu na našim fakultetima jer one podrazumevaju iskustvo, odnosno praksu koje naše visokoškolske ustanove vrlo retko organizuju. Poslodavci očekuju od svojih zaposlenih i pozitivne stavove i visok stepen motivacije, što se na fakultetima u Srbiji takođe ne razvija - priča Dimov.
Nomenklatura zanimanja nam je bajata, a mladi nemaju svest o tome gde mogu i šta da rade, odnosno kako najbolje da upotrebe stečeno znanje, dodaje Dimov. Nađu se u čudu kada ih poslodavci ne pitaju šta su učili već šta znaju da rade. Mnogi stručnjaci smatraju da mi školujemo ljude koji se teško mogu zaposliti, koji su onda prinuđeni da se sami učine kvalifikovanima u roku od šest meseci do godinu dana ne bi li uspeli da nađu posao.
- Ogroman broj fakultetski obrazovanih ljudi nije u mogućnosti da nađe posao, pa jedini izlaz vidi u profesionalnom usavršavanju, nastavku školovanja, magistraturi, doktoratu. Zbog želje da sačuvaju ponos, integritet, oni se okreću obrazovanju u nadi da će se se onda ukazati slobodno i adekvatno radno mesto - dodaje ona.
Prilagođavanju obrazovanja i tržišta rada, što bi kao rezultat imalo bolju zapošljivost diplomaca, trebalo bi da pomogne nacionalna strategija zapošljavanja za period od 2005. do 2010. godine, koja je već usvojena i u potpunosti harmonizovana sa smernicama i preporukama EU i Međunarodne organizacije rada. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja, koji razrađuje strategiju po prioritetima u zapošljavanju, predat je Vladi na razmatranje, a očekuje se da bude usvojen do kraja aprila - kaže Dimov. J. Subotić
