Izvor: Danas, 22.Dec.2014, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirotovanje u bogatstvu
I pored značajnih prirodno-ljudskih potencijala Srbija je dostigla vrh, nažalost u suprotnom smislu od sporta - u siromaštvu! Najveći razlog za to je kabinetsko vođenje tzv. državnih poslova. Mi smo još u vremenima kada je „mać Rusija“ slala na međunarodne naučne skupove objektivno prave naučne asove, ali sa izlizanim kolirima i manšentama, uvek se pitali: da li bi Istočnoevropljani i „baćuške“ trčali za male pare u Ameriku i na Zapad da im je „mać rođina“ omogućila, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kao „strani“ koja ima sve - od polarnih foka do sredozemnih mandarina (da ne pominjemo tzv. „sirovine“!), standard bar približan, na primer, prenaseljenoj Italiji?
Mi, građani Srbije, mnogo puta u to smo se „na licu mesta“ uveravali, zadivljeno hvalimo zapadnoevropske države, pa se čak radeći u njima brzo i promenimo, počev od štedljivosti pa do prihvatanja onog „ne bacaj smeće“. Iz ministarstva prosvete davali smo s čuđenjem mišljenja da, na primer, lekari mogu da rade poslove medicinskih tehničara, tehnolozi za meso, da ga pandluju po „grosmarketima“, a znajući da naš „farmer“ misli da može lepo da živi i kad u oboru ili staji gaji pet-šest brava, divili se – ali samo nemačkim „bajerima“ koji s najužom porodicom obdelavaju stotine hektara i uzgajaju desetine goveda...
Mnogo puta, baš zbog toga smo se i pitali: da li smo mi nacionalno nasledili naše trudoljubive knjaževe, Karađorđa, a posebno Miloša, koji „pronađoše“ gotovo sve naše banje, a Evropu opskrbljivahu dželepima svinja i junadi ili – nedaobog – tog Alajbega, koji „sve tuđe hvali“, a malo šta čini da sačuva bar dedovinu! A evo i, ponekog samo, primera.
Potkopaonički, recimo, „nerazvijeni“ kraj. Sa svih strana ove čudesne planine grgoljaju banje i toplice - u Jošaničkoj banji, gde se jaja kuvaju u Jošaničkoj reci, nekad je započeta gradnja hotelskog kompleksa, a verovatno je neko imao i atraktivnu ideju da se posle brčkanja u pretoploj Jošanici, razmaženi parajlija iz Evrope gondolom „za tili čas“ preveze na snežne padine. Tu, malo dalje ima mesta i sa po sedam, osam lekovitih voda, kupali su se tu naši vladari, a oko i pored njih naš narod sada pomoć moljaka od onih koji već vekovima velike pare uzimaju u raznim „baden-badenima“... Hoće li - ne kažemo da nam i to ne treba – Dinkićeva skijališta nadomestiti devize koje bismo izvozom „dželepa“ ovaca ili junadi mogli da uberemo (ili zamenimo za „krvotok civilizacije“, naftu!) od islamskih prijateljskih zemalja! Šta da kažemo kada državi Srbiji svake godine i već decenijama „kroz ruke“ prolaze najslađe, „nerobne“ milijarde od gastarbajtera? Doduše, vrede one, ali za ukras: za sve praznije kućerine i zamkove u Stigu, Resavi, Podunavlju ili u Timočkoj Krajini. A među „nerazvijenima“ uveliko su i te opštine poput Petrovca ili Svilajnca, pa i Negotina iz kojih je u „svetu“ već treća generacija prosečno iz svake treće-četvrte kuće! Zašto im „neko“ od umnožene birokratije, umesto pljačkaških privatizacija, ne ponudi da pare ulože u prosperitet naše lepe Srbije?
Više puta smo podsećali da Evropa nisu samo svetski brendovi, giganti ili megalopolisi. „Kičmu“ tamo čine uglavnom potencijali upravo malih sredina, kao i preduzetništvo kvalifikovanih „majstora“, tehničara, inžinjera. Zalud je naša „Zastava“ imala čitave institute, slala svoje ljude i na duže u Torino.
Primera radi, Lapovo je pored železničkog čvora, bilo „brend“ i za krupnu stoku po evropskim sajmovima, a Pirot je sir izvozio i pre Drugog svetskog rata čak u Kanadu, suvom šljivom smo platili našu, srpsku donaciju i za čuveni Albert Hol u Londonu, a EI Niš bio „marka“ u radio i rendgen tehnici...
Da li su, baš za sve, krive samo te „sankcije“ i ratovi, ili su zdrav razum i preduzimljivost decenijama, a i sada, zatrpavani tonama i tonama tehnobirokratskog „otpada“ stvaranog samo za jalovu političku propagandu i kuknjavu ponižene Srbije?
Autor je književnik iz Beograda
