Izvor: Politika, 23.Nov.2013, 15:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Seksizam u srpskoj politici

Zašto je Vanja Hadžović juče uzela radnu knjižicu iz Ministarstva spoljnih poslova i zašto Angeli Merkel u Bundestagu niko ne poručuje da malo poradi na definiciji umesto na masi

Čitaoci beogradskih tabloida znaju sve o Vanji Hadžović, a čitaoci „Politike” ništa. Prva informacija koju će saznati jeste da je mlada službenica Ministarstva spoljnih poslova čije su provokativne fotografije ukradene iz njenog albuma na „Fejsbuku” desetak dana „krasile” naslovnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranu „Blica”, juče uzela radnu knjižicu u ovom ministarstvu. Dojučerašnjim kolegama Vanja Hadžović je rekla da je dala otkaz jer nije mogla da izdrži medijsku hajku, odnosno da je tabloidi predstavljaju kao „golišavu savetnicu“ uz pomoć fotografija sa plaže koje je skinula sa fejsbuka pre nego što se zaposlila u ministarstvu. 

Vanja Hadžović nije ni prva ni poslednja žrtva seksizma u javnom životu Srbije. Ministarka Zorana Mihajlović nedavno je dobila „savet” od generalnog sekretara Demokratske stranke Aleksandra Šapića da smanji težinu, portparolka Demokratske stranke Aleksandra Jerkov kaže da joj se poslanici obraćaju sa „devojčice” i „dušo”, a kada prave političke intervjue sa Nevenom Adžemović, poslanicom Nove Srbije i nekadašnjom članicom grupe „Models”, mediji kao  u većini slučajeva koriste  njene provokativne fotografije.

Iako većina naših ministara, političara i poslanika izgledom ne asocira na manekene, nikada nismo čuli komentare na račun njihovih kilograma, pivskog stomaka i konfekcijskog broja odela.  

Zamislite da poslanik u Bundestagu kaže Angeli Merkel da treba malo više da radi na definiciji, a manje na masi, kao što je Šapić rekao Mihajlovićki? Američki kongresmeni se ne šale na račun kilaže Dženet Jelen, guvernerke Američke centralne banke, a nezamislivo je da se evropski ministar finansija direktorki MMF-a Kristin Lagard obrati sa „maco”.

Kada bismo ubacivali po dinar u nacionalnu kasicu-prasicu svaki put kada čujemo maliciozne primedbe na račun žena u politici, spoljni dug Srbije mogli bi da otplatimo preko master karda.

Iako se u Kodeksu novinara Srbije ističe da novinar mora da poštuje privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše, kao i da je pravo na privatnost suženo kada je reč o javnim ličnostima, posebno nosiocima javnih funkcija, istovremeno se i podseća da to pravo mediji ne mogu da ga krše bez ikakvog razloga i objašnjenja. Podaci iz privatnog života javnih ličnosti objavljuju se samo ako je to u interesu javnosti, odnosno ako imaju direktne posledice po više osoba ili su u suprotnosti sa duhom funkcije koju ta ličnost obavlja. Vanja Hadžović u smislu tog kodeksa i nije „javna ličnost”, lice na javnoj, to jest izbornoj funkciji, već do juče anonimna, nisko rangirana službenica Ministarstva spoljnih poslova. Sve dok se neko nije dosetio da njene fotografije sa fejsbuka iskoristi za rušenje imidža MSP-a.

Na pitanje zašto se u našoj sredini često komentariše fizički izgled žena na javnim funkcijama, kulturolog i analitičar medija Maja Vukadinović ima jednostavan odgovor:

„Mi živimo u patrijarhalnoj kulturi u kojoj se žene posmatraju kao seksualni objekti. Većina medija pre će objaviti provokativne ili golišave fotografije ministarke, a ne slike iz njenog kabineta. Ali, to nije slučaj samo sa Srbijom – svet su nedavno obišle slike Angele Merkel, snimljene na nudističkoj plaži u vreme kada je nemačka kancelarka imala 18 godina, ali i fotografije vojvotkinje Kejt Midlton, koja se sunčala u toplesu. Bez obzira na visinu položaja na kojem se nalaze i zakone kojima se štiti integritet i privatnost ličnosti, žene se u većini društava tretiraju kao seksualni simboli.”

Ona dodaje da se u posebno nezavidnoj poziciji nalaze lepe žene na javnim funkcijama, jer se svi pitaju – čija je ona žena, kćerka ili ljubavnica.

„UAko neka žena sedne u ministarsku fotelju, odmah se traži dodatno objašnjenje – zašto je ona tu i ko je gura. One se nalaze pod mnogo većom lupom javnosti nego muškarac, a mediji često tragaju za njihovim golišavim fotografijama. Sa druge strane, nikada nećete čuti da je lep muškarac na položaju nečiji ljubavnik”, kaže Maja Vukadinović.

Ona dodaje da žene na javnim funkcijama moraju da vode računa o svom imidžu, jer su Asanž i Snouden na veoma jasan način upozorili koliko je opasno ostavljati informacije i fotografije na internetu. Mi živimo u tabloidnoj realnosti u kojoj mnogi politički skandali počinju objavljivanjem slika sa „fejsbuka” na naslovnici tabloida, zaključuje naša sagovornica.

O tom ugledu brine i prva dama Amerike Mišel Obama koja je obećala da više neće nositi šorts kada putuje službenim avionom, jer su njene fotografije, nastale nakon porodičnog odmora u Velikom kanjonu 2009. godine, šokirale američku javnost.

Psihijatar Zoran Ilić objašnjava da je odelo, baš kao i reč, sredstvo komunikacije i da muškarci to jasno detektuju.

„Crte ličnosti često su inkompatibilne sa određenim javnim zanimanjem, a postavljanje tih slika na društvene mreže nije čin intimne komunikacije sa jednom osobom, jer je ovde poruka svima upućena. Starleta i intelektualka koje su slično obučene komuniciraju na isti način, to jest te poruke se identično detektuju kod muškaraca”, zaključuje dr Zoran Ilić.

Političarke na naslovnicama

Izazovu provokativnog fotografisanja nisu odolele mnoge poznate političarke – Lidija Piroški koja je bila menadžerka novosadskog LDP-a, odlučila je da ulepša stranice „Plejboja”, a isto je učinila i bivša članica ove stranke Biljana Cincarević, koja se takođe našla na naslovnici najpopularnijeg muškog časopisa. Ona se slikala odevena u malu crnu haljinu i uvezana lancima, jer je želela da poruči „da ima stav, a ne da je dobra riba”.

Katarina Đorđević

objavljeno: 23.11.2013.

Nastavak na Politika...