Izvor: RTS, 01.Jun.2017, 04:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šapčanin za čiju humanost nema prepreka
Radost davanja jedna je od pomalo zaboravljenih ljudskih vrlina, koja je u Suvom Selu u Posavotamnavi deo svakodnevice. Život u seoskoj školi sa samo 12 đaka bio bi siromašniji da nije pomoći meštana i Dušana Stojadinovića, penzionera koji nije zaboravio svoje selo.
Dušana Stojadinovića, penzionera iz Beograda, upoznali smo pre nekoliko godina, kada nas je pozvao da pomognemo siromašnoj porodici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Crvenković sa osmoro dece. Uz pomoć dobrih ljudi, izgrađena im je kuća, u to vreme Dušan je pomagao još dve porodice, školujući osim svoje, još četvoro dece.
Iako je u međuvremenu ostao bez obe noge, to ga nije sprečilo da u rodnom Suvom Selu opremi školsku biblioteku knjigama, a dvorište spravama za igru.
"Ako sam nešto učinio dobro, ja sam zadovoljan i to je jedini motiv. Dao sam reč i održao. U dogovoru sa predsednikom opštine, ova škola dobiće i računar narednih dana", kaže Dušan Stojadinović.
Školu u Suvom Selu pohađa samo 12 đaka, polovina kolektiva je iz dve porodice. Učiteljice se trude da unaprede nastavu, sakriju napukle zidove učionica i motivišu decu da vole nauku i knjigu.
"Ja volim da idem u školu, da čitam i da recitujem. Volim da čitam lektiru, a najviše volim bajke braće Grim", kažu mališani.
Da bi uslovi rada u staroj školskoj zgradi bili bolji, pomažu meštani. Uredili su stazu i školsku ogradu i sa dve učiteljice brinu o svim kvarovima.
"Naši roditelji najviše pomažu da ova škola bude ovakva kakva jeste, a iskoristio bih priliku da se zahvalim Dušanu Stojadinoviću, koji se setio svog mesta, svoje škole gde je dao knjige i sredstva", kaže Aleksandar Brkić, direktor OŠ "Jovan Cvijić" iz Debrca.
Da i pod trošnim krovom ima mnogo ljubavi, dobrote i sloge, potvrdili su najmlađi porukom za drugaricu Mariju, koja je u bolnici na teškoj operaciji, sa željom da im se što pre vrati.
"Marija, volimo te", poručili su joj drugari.
