Izvor: Kurir, 04.Nov.2010, 14:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠABIĆ ZA DVE GODINE OBRADIO 270 SLUČAJEVA
BEOGRAD - Za dve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti poverenik Rodoljub Šabić obradio je oko 270 slučajeva kršenja obrade i korišćenja podataka o ličnosti i prava na privatnost i prekršajne prijave, kao i više od 20 krivičnih prijava.
Zakon je usvojen 23. oktobra 2008. godine, stupio je na snagu 4. novembra, a primenjuje se od 1. januara 2009. godine. Izmenama zakona prošle godine proširena su prava poverenika na nadzor. Zakonodavac je odredio da poslove zaštite >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << podataka o ličnosti priključi poslovima poverenika za informacije od javnog značaja i tu funkciju poverio Rodoljubu Šabiću.
Sumirajući dve godine od stupanja na snagu zakona Šabić je pozvao državne organe da "dobrim primerom" pospeše primenu zakona i najavio da će krajem godine protiv više državnih funkcionera podneti prijave zbog kršenja Zakona.
Prema Zakonu, zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svima bez obzira na državljanstvo, prebivalište, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, kao i nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo, imovinsko stanje, obrazovanje, društveni položaj, seksualno opredeljenje i druga svojstva.
Državni organ može da obrađuje podatke bez pristanka lica ako je to potrebno radi ostvarivanja interesa bezbednosti, vođenja krivičnog postupka, zaštite ekonomskih interesa države, zaštite zdravlja, prava i sloboda i drugog javnog interesa.
Svaki građanin koji sumnja ili smatra da mu je povređena privatnost, bilo da su podaci o njemu prikupljeni i obrađivani bez saglasnosti ili mimo zakona, može da traži zaštitu poverenika. Građani imaju pravo da znaju da li neko ima zbirku podataka o njima, da je vide i traže ispravku ako su podaci pogrešni ili uništavanje zbirke u slučaju da je vođena nezakonito.
Zakonom je predviđeno i stvaranje Centralnog registra zbirki podataka o ličnosti i svi rukovaoci zbirki podataka o ličnosti obavezani su da od 15. maja ove godine upišu sve svoje evidencije o zbirkama podataka o ličnosti koje vode u svojoj sredini ili kompanijama u kojima rade.
U Centralni registar trebalo bi da bude upisano više od milion zbirki podataka o ličnosti. Kazne za nepoštovanje Zakona su od 20.000 do 500.000 dinara za pravna lica, a za fizička od 5.000 do 50.000 dinara. Oni koji obrađuju podataka dužni su da najmanje 15 dana ranije prijave nameru, osim ako zakonom nije drugačije propisano. Podaci moraju biti zaštićeni od zloupotreba, uništavanja, gubitka, neovlašćenih promena ili pristupa.
Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život, mogu se obrađivati na osnovu slobodnog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak.
Šabić je u intervjuu agenciji Beta najavio da će krajem godine podneti više prekršajnih prijava protiv državnih organa koji ne poštuju obavezu ustrojavanja evidencije podataka prema zakonu i prijavljivanja zbirke podataka u Centralni registar.
- Kazna je do milion dinara... i mislim da ćemo morati da krenemo upravo od organa vlasti. Prosto je nonsens da organi vlasti pod upravom Vlade Srbije koja je predložila taj zakon ne izvršavaju obaveze - naveo je Šabić i upozorio da Vlada Srbije još nije donela obavezujući podzakonski akt kojim se uređuje prikupljanje i obrada posebno osetljivih podataka, iako je rok bio šest meseci po stupanju Zakona na snagu.
Takođe, nema propisa o zaštiti biometrijskih podataka, nadzoru, aktivnosti privatnih detektivskih agencija. Prema njegovim rečima, još niz zakona se mora uskladiti sa propisima o zaštiti podataka. Poverenik i zaštitnik građana su predložili i ocenu ustavnosti više zakona koji se kose sa ovim o zaštiti podataka kao što su Zakon o elektronskim komunikacijama i o bezbednosno-obaveštajnim službama.
Šabić je pozvao medije da pomognu u promeni Zakona o zaštiti podataka, kao što su to učinili nekoliko godina ranije sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od značaja.
.jpg)
