Izvor: RTS, 29.Jul.2014, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psiholozi teško do posla
Broj nezaposlenih psihologa u poslednjih pet godina se udvostručio. Bez posla ih je 2009. godine bilo 407, a danas 954. Domovi zdravlja, međutim, imaju manjak psihologa.
Svaki četvrti stanovnik planete ima neki psihički poremećaj, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije. Većina tih problema mogla bi, prema oceni stručnjaka, da se reši psihoterapijom i u savetovalištima. Srpski zdrastveni karton gotovo je preslikan.
Iako su potrebe za psiholozima velike, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << oni u Srbiji teško dolaze do posla. Među njima je i Najdana Gavrilović, koja je pre godinu dana završila studije. Nakon toga je šest meseci neuspešno tražila posao u Kruševcu.
"Onda sam se preselila u Beograd i počela da radim u jednom kafiću, da bih malo rasteretila roditelje. Od tada stalno tražim posao i šaljem rezime na milijardu mesta i niko ne odgovara na mejl", priča Najdana.
Da fakultetska diploma nije i garancija da će se posao u struci i dobiti - potvrđuju i oglasi.
Diplomirani psiholozi se prijavljuju za niskokvalifikovane poslove i to u vreme dok pojedine ustanove socijalne i zdravstvene zaštite imaju manjak psihologa.
Na primer, Dom zdravlja u Požarevcu ima samo jednog psihologa, a kada je i on odsutan snalaze se kako umeju.
Suzana Mladenović iz tog Doma zdravlja ističe da je povremeno radio i psiholog iz bolnice, odnosno da su pacijente sa uputom slali u bolnicu.
"Onda nam je to malo remetilo rad, jer savetovališta za mlade koriste uglavnom deca. Malo je nezgodno da oni isto čekaju u čekaonici sa odraslim pacijentima", objašnjava Mladenović.
Zbog toga su, u dogovoru sa direktorom bolnice, rešili da jednog psihologa prebace iz bolnice u Dom zdravlja.
Psihoterapeut Nevena Čalovska takođe ističe da nema dovoljno psihologa.
"Ono što znamo da u zdravstvenim ustanovama njih nema dovoljno - da je jedan, dvoje, troje na ogromnu ustanovu, koja ima primarnu-sekundarnu i tercijarnu zaštitu. Psiholog treba da bude angažovan u svim ovim nivoima pružanja zdravstvene zaštite", priča Čalovska.
Osim škola i zdravstvenih ustanova psiholozi su potrebni i u kompanijama jer se ljudi navikavaju da rade u drugačijim sistemima, ističe Čalovska.
I ove godine psihologiju na državnom fakultetu u Beogradu upisalo je 88 studenata - 78 na budžetu, a 10 je samofinansirajućih.
U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da se pre nego što se utvrdi konačan broj studenata koji se finansiraju iz budžeta, konsultuju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje.
