Izvor: BKTV News, 01.Maj.2018, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prof. dr Danica Grujičić: Njena reč uliva nadu najtežim pacijentima i OPOMINJE!
Ako svi odu, ko će nas, koji ostanemo, lečiti?
Danica Grujičić je neurohirurg, načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Žena, čije reči u bolničkim sobama sa najvećom nadom i strahom čekaju pacijenti, ali i čija svaka javno izgovorena reč odjekuje daleko. Najpozvanija da danas na Međunarodni praznik rada govori o značenju rada, o položaju radnika i problemima u zdravstvu, i onome što >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << sve nas najviše muči: Ako svi odu, ko će nas koji ostanemo lečiti?
Međunarodni je praznik rada. Vi ste neko ko je celom društvu i struci pokazao šta znači uporan rad, trud i zalaganje. Šta je Vas motivisalo sve ove godine u poslu i šta je vama danas najveća nagrada?
Kada radite posao u kome možete svakoga dana nekome spasiti život ili ga skratiti onda motiv ne nedostaje. Svi pacijenti su nečija rodbina, majka, sestra, dete, sin, deka, otac, baka, brat... Poveravaju vam njihove živote i nema veće nagrade za lekara nego kada uspe da pomogne pacijentu, ako ne da ga izleči onda da mu produži kvalitetan život. Sa druge strane, uživam da znanje prenosim mlađim generacijama i smatram da je obaveza nas starijih da im stvorimo bolje uslove za rad nego što smo mi imali. Nažalost u našoj sredini to nije uvek moguće, ali dobro obavljen posao od strane mlađih kolega znači da ste preneli znanje, da ste sebe ugradili u njih i da ste ostavili traga, makar u malom segmentu koji se zove neurohirurgija u Srbiji.
Zdravstvo se godinama nosi sa velikim problemima. Šta je danas najveći problem vaše struke i kakav je danas položaj zaposlenih u zdravstvu?
Najveći problem danas u zdravstvu jeste pre svega slaba organizacija zdravstvene službe, male plate i potcenjen rad zdravstvenih radnika. Plate mojih sestara su ispod republičkog proseka, a od njih se očekuje da uvek budu ljubazne, spremne da dotrče na svaki poziv pacijenta za čiji život nekada i odgovaraju, jer su najbliže bolesniku i jer su prve koje reaguju kada nešto nije u redu. Nedopušteno je da se njihov rad potcenjuje, posebno sestara od kojih zavisi nega i život pacijenta.
Smatram da se mora naći način da se u državnoj službi odvoje i na odgovarajući način nagrade oni ljudi koji najviše rade od onih koji ne rade baš predano. To je jedini način da motivišemo mlade da ostanu ovde.
Izbor rukovodećih kadrova je takođe važan i on mora biti transparentan, svako mora pokazati svoje reference, šta je i gde uradio ili uradila i onda da se na osnovu stručnosti, a ne partijske pripadnosti izaberu najbolji ljudi. Njihov zadatak je da stvore uslove za normalan rad kolega i sestara koji će odgovarati pre svega bolesnicima, jer smo svi tu zbog njih.
Lično se zalažem za korenitu reformu zdravstva sa organizacijom koja počiva na porodičnom lekaru. Takva reforma zahteva i promenu načina osiguranja. Besmisleno je ono što se dešava u sadašnjim uslovima, da se ono što se može zavšiti na nivou lekara opšte prakse (uz dobru opremu i znanje koje imaju kolege) završava na tercijarnom nivou.
Znači, najvažnije je da se za rukovodeće ljude postave najstručniji, vrednovati rad medicinskih radnika zaista onoliko koliko zaslužuju, nagraditi ljudi koji najviše rade u državnoj službi, u sistem zdravstvene zaštite uvesti i privatne lekare i naravno strogo kontrolisati rad i državnih i privatnih zdravstvenih institucija.
Mnogo je medicinskih radnika otišlo iz zemlje u potrazi za boljim uslovima rada i većom platom. Kako vidite naše zdravstvo u narednih pet godina? Da li ćemo imati lekare koji će nas lečiti?
Ako se ništa ne promeni, bojim se da će veliki broj mladih ljudi izgubiti želju da ostanu ovde. Lečiće nas penzioneri, koji istina jesu iskusni, ali su i umorni, jer ne zaboravite da su nas, zdravstvene radnike devedesete godine, kada smo radili u nemogućim uslovim iscrpele.
Svake godine vam stiže nova generacija mladih lekara, sestara. Šta je vaša glavna poruka njima?
Borite se za ostanak u ovoj zemlji. Organizujete se i zahtevajte da vam se obezbedi posao, jer je pravo na rad zagarantovano ustavom. Nemojte ćutati i ukazujte na nepravilnosti u zdravstvenom sistemu gde god ih vidite. Volontirajte ali ne previše dugo, jer i doktori i sestre od nečeg moraju da žive.
.jpg)
