Izvor: Blic, 20.Jan.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privreda jača, a plate ne rastu
UŽICE - Privreda užičkog kraja povećala je u minuloj godini proizvodnju za 22 odsto i pri tom izvoznim poslovima, kao malo koja regionalna ekonomija u Srbiji, ponovo ostvarila spoljnotrgovinski suficit, ovoga puta vredan 106,7 miliona dolara. I pored takvog učinka, za koji su zaslužni veliki izvozno orijentisani industrijski sistemi, plate zaposlenih u ovdašnjim preduzećima iznose tek 85 odsto republičkog proseka. Statistika učinka užičke privrede u inostranstvu ne može da našminka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << standard zaposlenih koji u proseku imaju bruto platu od 40.752 dinara.
Firme sa ovog područja, kažu podaci Regionalne privredne komore Užice, u prvih deset meseci protekle godine izvezle su robu i usluge za 575 miliona dolara, a istovremeno i uvezli u iznosu od 468 miliona dolara. Ostvareni suficit od 106,7 miliona dolara, iako je izvoz u odnosu na isti period pretprošle godine porastao za 41,6 odsto, veći je od uporednog podataka iz 2009. godine samo za 2,9 odsto. Razlog tek skromnom povećanju suficita krije se u činjenici da je paralelno porastao i uvoz, i to za 54,4 odsto.
Rast izvoza, objašnjavaju u Privrednoj komori, posledica je povećanog plasmana poljoprivrednih i proizvoda obojene metalurgije.
- Najviše je izvezeno u Italiju, Nemačku, Sloveniju, Crnu Goru i Rusiju, dok među zemljama iz kojih se uvozi prednjače Bugarska, Rusija, Čile, Nemačka, Italija. Posle Evropske unije, na koju otpada 69 odsto izvoza i 22 odsto uvoza, po obimu trgovinske razmene na drugom mestu su države bivše Jugoslavije - kažu u Komori.
Iako je obojena metalurgija roba koja najlakše nalazi kupca u svetu, proizvodi ove industrijske grane zauzimaju najveću uvoznu stavku. Bakar, aluminijum i ostali metali koji stižu sa strane kao sirovina i ovde se prerađuju čine čak 70 odsto ukupnog uvoza.
- Činjenica da metal uvozimo iz Bugarske i Čilea, a da RTB Bor svoju proizvodnju izvozi, dovoljno govori o paradoksima Srbije - ističe Dragan Subotić, direktor Valjaonice bakra, preduzeća koje je u prošloj godini, uprkos visokoj ceni metala i teškoćama u obezbeđivanju obrtnog kapitala izvezla 90 odsto proizvoda i proizvodnju povećala za tri odsto.
Uprkos poslovanju u uslovima ekonoske krize preduzeća, „Impol Seval” i „Prvi partizan”, minulu godinu proglasila su najuspešnijom u istorijama fabrike. Povećanje proizvodnje ostvarile su i druge perjanice užičke privrede.
- Proizveli smo rekordan broj jedinica municije, 95 odsto robe izvezli na tržišta Amerike i Evropske unije, a izvoz nam je doneo prihod od 60 miliona dolara. U odnosu na prošlu godinu obim proizvodnje veći je za 25 odsto, dok je finansijski efekat veći za 30 odsto - objašnjava direktor „Prvog partizana” Dobrosav Andrić.
Uspešnu poslovnu godinu imalo je „Sirogojno kompani” zahvaljujući izvozu zamrznutog i sušenog voća. Ova firma je pri tom izvezla u EU, SAD, Japan, Kanadu i Island 10.000 ručno rađenih džempera čija je vrednost 700.000 evra.
Paradoks je da, i pored rasta proizvodnje, izvoza i konstantnog suficita užičke privrede, radnici Zlatiborskog okruga zarađuju prosečno 40.752 dinara, što je tek 85,1 odsto prosečne republičke plate.
- Nema tu nikakave ekonomske nelogičnosti. Prosek solidnih plata koje isplaćuju kosjerićka cementara, užički „Putevi”, „Impol Seval”, „Prvi partizan” srozavaju druge firme poput pribojskih preduzeća „FAP” i „Poliester”, užičkih preduzeća „Sreten Gudurić”, „Kadinjača”, „Sinter”, požeškog „Napretka”. Prosečne plate u ovim kolektivima kreću se od 13.000 do maksimalno 30.000 dinara - kaže naš sagovornik iz RPK „Užice".
Primat opštine s najvećom prosečnom zaradom i dalje drži Kosjerić (57.090) dinara, i to zahvaljujući Cementari „Titan”, u kojoj je isplaćena decembarska plata sa srednjom vrednošću od preko 107.000 dinara. Potom slede Užice (47.030) i Bajina Bašta (45.439), dok je na dnu lestvice primanja Arilje sa prosekom od 30.340 dinara.
Statistika je čudo, kaže Petrašin Drulović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Zlatiborskog okruga, objašnjavanjući fenomen rezultata užičke privrede i plata zaposlenih u njoj.
- Kosjerić ima cementaru, preduzeće koje vadi prosek u varoši gde vlada siromaštvo. Takođe, firme koje imaju velike izvozne poslove zbog skupe proizvodnje i repromaterijala, a država im pri tom ne daje podsticaj, ne mogu da isplate veće zarade. Sa druge strane, većina zaposlenih radi u malim preduzećima gde se isplaćuju minimalne plate, evenutalno malo veće od garantovanih - kaže Drulović.
