Izvor: Politika, 04.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled glavu čuva
Od raka grlića materice u Srbiji svake godine umre 500 žena. – Istraživanja pokazuju da većina žena nije bila na ginekološkom pregledu dve i više godina jer ih mrzi, smatraju da nema potrebe, a neke su i uplašene
Ginekolog onkolog, profesorka Vesna Kesić svoja predavanja o opasnostima raka grlića materice, od kojeg svake godine u Srbiji umre oko 500 žena, u to u najboljim, srednjim godinama, uvek završi rečenicom: „Samo jedan pregled može vam spasti život!”
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Naše žene, međutim, kao da nisu svesne ovog jednostavnog saveta, koliko je važno otići bar jednom u tri godine na ginekološki pregled. Za neke žene to je pitanje života i smrti. Srbija se u Evropi nalazi na prvom mestu po stopi obolevanja od ovog raka i godišnje u našoj zemlji oboli između 1.400 i 1.500 žena. Glavni razlog visoke stope obolevanja jeste odsustvo navike naših žena da idu ginekologu.
– Najvažniji faktor rizika jesu infekcije humanim papiloma virusom (HPV), koji se prenosi seksualnim kontaktom, mada svaki kontakt kožom, a ne samo seksualni odnos, može da prenese zarazu. Da bi infekcija ovim virusom dovela do nastanka raka grlića materice neophodni su, međutim, i drugi faktori među kojima su najvažniji pušenje i oslabljen imuni sistem. Na sreću, imuni sistem većine ljudi izbori se protiv HPV infekcije u roku od 24 meseca i od 10.000 inficiranih osoba samo će petnaest oboleti. Problem postoji kod osoba koje žive pod produženim stresom, loše se hrane, kod kojih su godine teškog života i migracija oslabile imunitet, jer njihov organizam ne može da se izbori sa infekcijom – objašnjava za „Politiku” profesorka dr Vesna Kesić, sa Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, inače savetnik ministra za prevenciju i ranu detekciju raka grlića materice.
Najvažnije je prepoznati prve znake infekcije, a genitalni papiloma virus u ovom slučaju „uslov je bez kojeg se ne može”, dakle bez kojeg se bolest ne bi pojavila. Nažalost, kod nas su mnogi skloni da čekaju da bradavice na genitalnim organima ili neke druge promene prođu same od sebe.
Kako se ispoljava infekcija HPV?
Kod muškaraca i žena inficiranih ovim virusom najčešće nema vidljivih promena. Kod tipova virusa niskog rizika promene se pojavljuju na genitalnim predelima u vidu bradavica, koje zovemo kondilomima. To su izraštaji koji mogu biti različite veličine, od veoma malih, veličine zrna prosa, do velikih neravnih formacija. Ovi izraštaji su obično meki, ružičasti ili beli. Često se nalaze u okolnim predelima, prema čmaru. Ove promene su uglavnom bezbolne, ali mogu smetati ili dati neprijatne simptome kao što su svrab i peckanje.
Infekcije izazvane tipovima visokog rizika takođe mogu biti ispoljene kao bradavice, ali su, kako objašnjava dr Kesić, češće tek mikroskopski vidljive i mogu se otkriti Papanikolau testom i kolposkopskim pregledom. Ove promene ne daju nikakve tegobe i u većini slučajeva su prolazne. Samo HPV infekcije koje dugo traju mogu dovesti do promena iz kojih kasnije mogu nastati pretkancerozna stanja i rak.
Vrlo je važno znati da svaka osoba koja ima infekciju HPV virusom može da je prenese na partnera. Obično se kada kod jedne osobe postoje kondilomi predloži da i partner ode na pregled.
Mali, nekomplikovani kondilomi mogu uspešno da se leče hemijskim sredstvima, ali kada je potrebno i hirurški – terapija sa tečnim azotom ili azot oksidulom (krioterapija) pogotovo je korisna kod većih kondiloma. Za proširene promene i bradavice koje su otporne na drugu terapiju najbolja je primena lasera u opštoj anesteziji. Dr Vesna Kesić tvrdi da je ovo lečenje bezbolno i nekomplikovano, ali da je istina da se problem često vraća.
– Virus se nalazi na celoj površini kože ili sluzokože, a ne samo u bradavicama i zbog toga se kod osoba koje imaju slabiju otpornost, koje su izložene stresu, fizičkim naporima, onima koji se nezdravo hrane, može desiti da se posle nekoliko nedelja ili čak ranije ponovo pojave nove bradavice na mestima na kojima ih ranije nije bilo – objašnjava doktorka.
Osim sifilisa i gonoreje, lista mikroorganizama koji se prenose polnim putem je duga i na njoj su, pored humanih papiloma virusa, i citomegalovirus, herpes simpleks, tip jedan i dva, hlamidija trahomatis, streptokok grupe Be, trihomonas, virusi hepatitisa i virus HIV-a.
Dr Kesić ukazuje da su na osnovu skorašnjeg ispitivanja koje su uradili na GAK-u u Višegradskoj dobijeni podaci da više od polovine ispitanih žena nije bilo na ginekološkom pregledu tokom poslednje dve i više godina. Upitane za razloge neodlaska na pregled 20 odsto žena navodi da nema probleme i da stoga ne treba da idu na pregled, 14,3 odstožena je reklo da su lenje da odu na pregled, a 9,4odsto je bilo uplašeno od pregleda.
Olivera Popović
[objavljeno: 05/02/2008]
