Izvor: Blic, 20.Jul.2017, 11:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Predstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca naglašavaju da je ovaj naš troimeni narod jedan i isti, po krvi i po jeziku": 100 godina od Krfske deklaracije i TEMELJA VELIKE JUGOSLAVIJE
Na današnji dan pre tačno 100 godina, 20. jula 2017. godine, nakon petonedeljne konferencije Ministarskog saveta Kraljevine Srbije i Jugoslovenskog odbora, Nikola Pašić i Ante Trumbić potpisali su Krfsku deklaraciju, dokument kojim je utemeljena buduća država Srba, Hrvata i Slovenaca.
"Već je odavno izlizana ona dosetka da su Jugoslaviju pravili najbolji, a uništili je najgori. To je, naravno, istina, ali većina onih koji danas parazitiraju na jeftinoj jugonostalgiji simbolički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su potomci potonjih, ne prvih", piše za "Nedeljnik" u eseju o Krfskoj deklaraciji Muharem Bazdulj, pisac i publicista.
Bazdulj podseća da Krfska deklaracija započinje ovako:
"... Pre svega, predstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca ponovo i najodsudnije naglašavaju, da je ovaj naš troimeni narod jedan i isti, po krvi, po jeziku, po zajedničkim životnim interesima svoga nacionalnog opstanka i svestranog razvitka svoga moralnog i materijalnog života. Ideja o njegovom nacionalnom jedinstvu nikada se nije gasila, ma da je sva moć umna i fizička nacionalnog mu neprijatelja bila upravljena protivu njegovog jedinstva, njegove slobode i nacionalnog opstanka. Bio je podvojen u više država, a u samoj Austro-Ugarskoj izdeljen, ne na tri plemenska imena, nego na jedanaest pokrajinskih uprava i trinaest zakonodavstava. Osećaj njegovog nacionalnog jedinstva i duh za slobodom i nezavisnošću održali su ga u neprekidnim vekovnim borbama na istoku sa Turcima, a na zapadu sa Nemcima i Mađarima."
Nešto kasnije sledi i 13 članova Deklaracije. U prvom se kaže:
"Država Srba, Hrvata i Slovenaca, poznatijih i pod imenom južnih Slovena ili Jugoslovena, biće slobodna, nezavisna Kraljevina s jedinstvenom teritorijom i jedinstvenim državljanstvom. Ona će biti ustavna, demokratska i parlamentarna monarhija na čelu sa dinastijom Karađorđevića, koja je dala dokaza da se s idejama i osećajima ne dvoji od naroda i narodnu slobodu i volju stavlja na vrh svega."
Peti član je takođe zanimljiv čak i iz današnje perspektive:
"Obe azbuke, ćirilica i latinica, takođe su potpuno ravnopravne i svako ih slobodno može upotrebljavati na celoj teritoriji Kraljevine. Sve državne i samoupravne vlasti dužne su i u pravu upotrebljavati i jednu i drugu azbuku, saobražavajući se u tome želji građana."
I sedmi član je i danas vredan pažnje:
"Sve priznate veroispovesti vršiće se slobodno i javno. Pravoslavna, Rimokatolička i Muhamedanska veroispovest, koje su po broju sledbenika najjače u našem narodu, biće jednake i ravnopravne prema državi. Na osnovu ovih principa zakonodavac će se starati, da se čuva i održava Konfesionalni mir, koji odgovara duhu i prošlosti celokupnog našeg naroda", podseća Bazdulj u eseju u "Nedeljniku" koji govori o tome kako je zemlja nastala na ovakvim idejama dva puta nestajala u krvi.
.jpg)
