Izvor: Blic, 29.Nov.2011, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potomci mitropolita Stratimirovića zahtevaju otetu vilu na Dedinju
Vojin Stratimirović i njegova porodica su već 65 godina u sporu sa svim vlastima u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Razlog je vila u Ulici Teodora Drajzera 15 u Beogradu, koju su njegovom ocu Milošu oduzeli komunisti proglasivši ga za narodnog neprijatelja. Miloš Stratimirović je rehabilitovan 2009, ali grad Beograd, uprkos tome, kao investitor izvodi građevinske radove na objektu. Suprotno donetoj sudskoj privremenoj meri zabrane o opterećenju i otuđenju objekta, izgradnja se obavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i danas.
- Osnovni plan naše porodice je da se u oduzetom objektu posle povraćaja osnuje muzej porodice Stratimirović. Sa ovom idejom obratili smo se i Ambasadi Republike Austrije, čiji sam državljanin, sa predlogom da se u okviru muzeja prikaže istorijska građa vezana za Srbe podanike Austro-Ugarske, koji su stekli svetsku slavu i priznanja na naučnom, kulturnom i umetničkom polju. Pored našeg pretka mitropolita Stefana Stratimirovića i generala Đorđa Stratimirovića, tu bi bila predstavljena građa vezana za Nikolu Teslu, Mihajla Pupina, Svetozara Miletića, Đuru Jakšića i mnoge druge. Ambasada je podržala ovakvu koncepciju porodičnog muzeja i ponudila pomoć u iznalaženju arhivske građe. Namera je da pokažemo svetu da Srbi istorijski nisu genocidan narod ogrezao u zločinima i da u ovim teškim danima za Srbiju i srpstvo, kroz istorijski prikaz dela znamenitih Srba to i dokažemo Evropi i svetu - objašnjava za "Blic” Vojin Stratimirović.
Odmah posle donošenja Zakona o rehabilitaciji, naslednici Miloša Stratimirovića podneli su zahtev za rehabilitaciju. Posle čekanja dužeg od tri godine, doneto je rešenje o rehabilitaciji pokojnog Miloša Stratimirovića u junu 2009. godine, u kome se navodi da su sve presude donete protiv rehabilitovanog lica ništavne kao i sve njihove pravne posledice.
U gradu zatečeni
Sekretrarka grada za kulturu Ivana Avžner je nedavno poslala dopis Vojinu Stratimiroviću u kome se navodi da su zatečeni situacijom da je pokrenut postupak radi brisanja uknjižbe u upis prava svojine grada na navedenom objektu. Navedeno je i da je Sekretarijat u obavezi da poštuje odluke nadležnih državnih organa. O ovom slučaju pokušali smo da dobijemo i mišljenje iz grada Beograda, ali ni nakon više pokušaja u tome nismo uspeli.
- Ovo smo naivno protumačili da se bespravno oduzeta imovina vraća naslednicima. Grad, međutim, nastavlja sa ulaganjima u ovaj objekat i time uvećava vrednost investicija koja onemogućava da se vila vrati pravim vlasnicima. Apelacioni sud donosi odluku o zabrani otuđenja i opterećenja objekta. Uprkos ovoj zabrani, građevinski radovi se izvode ubrzanim tempom do današnjeg dana. Do nas su čak dospele priče da je neki fudbaler zainteresovan za ovaj objekat. U Sekretarijatu za kulturu su nam rekli da će poštovati sve odluke državnih organa, ali ni do danas radovi nisu prekinuti - kaže Vojin Stratimirović.
Ceo problem je počeo 1946. kada je Vojinov otac Miloš, uticajni fabrikant, proglašen krivim za saradnju sa okupatorom jer je preko svojih veza iz Austrije obezbeđivao neophodne delove za mašine koje je on uvezao ranije. Mašine, koje je dostavio poljoprivrednim zadrugama, zamenile su seljake, koji su za vreme Drugog svetskog rata bili odvedeni ili u zarobljeništva ili u rat. Sva imovina je oduzeta, a njegov otac osuđen je na godinu dana zatvora, što je bila veoma mala kazna, s obzirom na to za kakve se sve stvari tada sudilo. To je, prema Vojinovim rečima, dokaz da je sve to bio paravan da bi legalno mogla da se uzme između ostalog i kuća u Drajzerovoj.
- Upisom u zemljišne knjige od 1948. kuća se vodi kao opštenarodna imovina. Četiri godine kasnije reprezentativna vila na Dedinju u Drajzerovoj zamenjena je za dva neuseljiva nacionalizovana stana u Narodnog fronta koji su do nacionalizacije bili u vlasništvu gospodina Zorića, oca Milice Čolaković, predratnog rentijera. Vila se oslobađa za potrebe porodice Čolaković, koja iz Bosne i Hercegovine prelazi za Beograd, gde Rodoljub Čolaković postaje član Saveznog izvršnog veća. Kuća od 1960. počinje da se vodi kao društvena svojina. Svojim testamentom Milica i Rodoljub Čolaković osnivaju Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića iako je to društvena, a ne njihova svojina - pojašnjava istoriju vile Vojin Stratimirović.
Nakon smrti Rodoljuba Čolakovića, vlasnik vile postaje grad Beograd koji upravljanje nad legatom daje Muzeju savremene umetnosti. Tokom 90-ih kuća deli sudbinu celog društva, pa je objekat izdavan firmama iza koje stoji kontroverzni biznismen Darko Ašanin. On je i ubijen u dvorištu te vile 1997. godine, a njegova udovica je neko vreme nastavila biznis.
- U to vreme bespravno je postavljena nadstrešnica, letnji šankovi, peć za picu. Na spratu je skinut parket, stavljene su zavese umesto roletni, tepih je uništen opušcima, Muzej čak nije imao ni ključeve od legata - objašnjava Stratimirović.
.jpg)
