Izvor: Politika, 01.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posao decenije za oružare
Izvoz oružja u Irak, vredan 235 miliona dolara, uposliće u narednih godinu dana 20.000 radnika namenske industrije, tvrdi Stevan Nikčević, direktor „Jugoiport SDPR-a”
Intervju
Vojna industrija Srbije dobila je nedavno drugi po vrednosti posao u istoriji izvoza naoružanja i vojne opreme sa ovih prostora. Ugovor vredan 235 miliona američkih dolara zapravo je i prvi ugovor koji je posle 2003. godine kompanija „Jugoimport-SDPR” direktno potpisala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa Ministarstvom odbrane Iraka. Za „Politiku” o tome govori direktor „Jugoimporta-SDPR” Stevan Nikčević.
Posao s Irakom malo je iznenadio javnost Srbije. Naravno, pozitivno, ali je bilo i pitanja otkud odjednom tako vredan ugovor i čime je to vojna industrija Srbije zaslužila?
Nije se sve dogodilo baš odjednom. Irački ministar odbrane prethodno je tri puta boravio u Srbiji, obišao je skoro sve fabrike naše vojne industrije da bi se uverio u naše mogućnosti. Imali smo i veliku pomoć Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova Srbije, ali i naše ambasade u Iraku. S druge strane, prethodna Jugoslavija, a sada i Srbija ima dugu tradiciju izvoza proizvoda na tržište Iraka. Poznato je da naše oružje zadovoljava sve svetske kriterijume u odnosu cena-efikasnost, a to je upravo ono što svaki kupac najviše ceni. Proizvode srpske vojne industrije i do sada su kupovale razne privatne kompanije koje se u Iraku bave poslovima bezbednosti, tako da i od njih imamo najbolje ocene. Dakle, ovaj posao sa Irakom treba da se realizuje u svim segmentima za godinu dana, osim izvoza aviona „lasta” za koji je rok isporuke duži. Ugovor je stupio na snagu, akreditiv je otvoren, overila ga je i jedna ugledna međunarodna banka, dok se sve završava preko naše poslovne banke. Znači, posao je krenuo i tu više nema nikakvog mogućeg zastoja. Prve isporuke iz naših fabrika kreću za dva meseca od potpisivanja ugovora.
Pretpostavljam da je ovaj posao s Irakom dobio i američku saglasnost?
Prirodno!
Pojedinačno po fabrikama, ko je najviše profitirao od ovog ugovora?
Od šest najvećih kompanija koje se bave namenskom proizvodnjom, „Krušik” je dobio posao u vrednosti od 32 miliona američkih dolara, „Zastava” pet miliona dolara, dok je „Sloboda” dobila posao u vrednosti od oko tri miliona dolara. Tu su još i „Prva petoletka” i „Utva”, a, pošto su te fabrike u procesu privatizacije, one će sada sa novim sklopljenim ugovorima vredeti još više. Može se reći da je preko ovog ugovora sa Irakom oko 20.000 radnika u Srbiji dobilo posao za sledećih godinu dana, najmanje. Osim toga, neke fabrike će, zahvaljujući tom ugovoru, značajno obnoviti i svoje kapacitete, kao recimo „Krušik” koji će obnoviti svoju kovačnicu i tako smanjiti uvoz iz BiH. Obnoviće se i kapaciteti fabrike „Sloboda”. Posla ima toliko da će neke kompanije morati da uvedu drugu i treću smenu radnika, mislim pre svega na „Krušik” i „Zastavu”. Samo fabrika „Krušik” ovim poslom povećava promet za tri puta u odnosu na 2007. godinu, dok su linije proizvodnje „Zastave” za puške, pištolje i mitraljeze sada potpuno uposlene.
Koliko ugovor sa Irakom ima pozitivnih efekata na opremanje Vojske Srbije novim borbenim i školskim sredstvima?
Vojska Srbije treba sada da dobije prvih 1.000 novih pušaka M-21, što je vrlo važna referenca za tu pušku na međunarodnom tržištu. Tu je i novi školski avion „lasta-95”, koji je već poručen od Ministarstva odbrane Srbije za potrebe našeg vazduhoplovstva. Ukupno je poručeno 14 takvih aviona za domaću vojnu avijaciju. Naravno, što veća serijska proizvodnja, to je avion jeftiniji. Velika je stvar da Srbija opet dobija „svoja krila”, jer je upravo vazduhoplovna industrija svake države tehnički i tehnološki i najnaprednija, pa direktno ili indirektno vuče i razvoj ostale industrije.
Nekako istovremeno, u javnosti se pojavila i vest da je Srbija „oprostila dug Iraku u vrednosti od preko dve milijarde dolara”, pa je to u delu javnosti protumačeno kao da smo posao oko izvoza našeg oružja dobili kao kompenzaciju za „oprošteni dug”?
Nije tako, to su proizvoljna tumačenja. Posle trogodišnjih pregovora, grupa komercijalnih poverilaca sa teritorije bivše SFRJ, na čelu s preduzećem „Jugoimport-SDPR”, usaglasila je sa Ministarstvom finansija Iraka visinu potraživanja proisteklih iz poslova koji su u Iraku obavljani u periodu od 1974. do 1990. godine, kao i modalitet regulisanja međusobnih odnosa. Nama, „Jugoimportu-SDPR” kao komisionaru, a time i krajnjim korisnicima potraživanja, Ministarstvo finansija Iraka ponudilo je jedan od tri ravnopravna modela regulisanja obaveza prema komercijalnim poveriocima, uporediva sa zahtevima Pariskog kluba poverilaca, tj. otkup takozvanog tretiranog duga, odnosno glavnica plus ugovorena kamata, plus kamata za kašnjenje, po ceni od 10,25 odsto i to uz promptnu isplatu. Grupa komercijalnih poverilaca, procenjujući navedenu ponudu i uzimajući u obzir činjenicu promptne naplate duga, kao i neizvesnost i rokove naplate po drugim modelima, postigla je punu saglasnost da je navedena ponuda najpovoljnija do sada i ovlastila je „Jugoimport-SDPR”, kao komisionara, da u svoje ime, a za njihov račun potpiše sporazum sa iračkom stranom. Inače, od ukupnog potraživanja na preduzeća iz Srbije odnosi se 50 odsto. Naglašavam da ovaj finansijski aranžman kojim su regulisana „stara potraživanja” nije ni u kakvoj vezi sa ugovorima koje je „Jugoimport-SDPR” potpisao s Ministarstvom odbrane nove iračke vlade, ili eventualno budućim ugovorima sa Irakom. Da dodam i da su pare od tih „starih potraživanja” već stigle i nalaze se u jednoj srpskoj banci.
Miroslav Lazanski
-----------------------------------------------------------
„Zastava oružje” na sajmu u Las Vegasu
Kragujevac – Kragujevačka fabrika „Zastava oružje” očekuje da na sajmu naoružanja i vojne opreme „Šot šou”, koji danas počinje u Las Vegasu i traje do 5. februara, konačno dogovori strukturu izvoza za ovu godinu sa američkom kompanijom „Remington”, sa kojom sarađuje od oktobra 2005. godine.
„Imamo najave da će sastav i količina izvoza naših proizvoda biti zadovoljavajući po fabriku i očekujem da će biti bar na nivou pretprošle godine kada smo na tržišta SAD, Kanade i Meksika posredstvom ’Remingtona’ izvezli proizvode u vrednosti od 3,2 miliona dolara”, izjavio je Tanjugu vršilac dužnosti direktora Rade Gromović.
Od početka saradnje do kraja prošle godine na ta tržišta kragujevačka fabrika je izvezla 42.000 lovačkih karabina, ukupne vrednosti oko 6,5 miliona dolara.
Prema rečima Gromovića „do malog zastoja u definisanju izvoza za ovu godinu došlo je zbog zajedničkog rada ’Zastava oružja’ i ’Remingtona’ na poboljšanju kvaliteta novog modela karabina proizvedenog od nerđajućeg čelika u pogonima u Kragujevcu. „Naš američki partner je temeljnije ispitivao nov model tog oružja i dao nam određene tehnologije tako da smo zajedničkim snagama uspeli da dođemo do kvalitetnijeg rešenja”, objasnio je Gromović.
On je rekao da kragujevačka fabrika, na osnovu potpisanih ugovora, u ovoj godini planira izvoz u vrednosti od 28,7 miliona dolara, uključujući i pet miliona za izvoz pištolja CZ 99 u Irak na osnovu državnog ugovora iz decembra. „U Irak ćemo u ovoj godini izvesti 18.000 tih pištolja, od čega će oko 3.000 biti ručno gravirani”, rekao je Gromović i naveo da je fabrici potrebna investicija od 1,5 miliona evra. „Spremni smo za naručenu proizvodnju i izvoz, ali nam je u relativno kratkom periodu potrebno da obezbedimo investicije od milion i po evra kako bismo izvršili remont opreme sa ciljem da otklonimo ’usko grlo’ i dovedemo je na nivo da proizvede dogovorenu količinu izvoza za ovu godinu”, rekao je Gromović i dodao da su u pregovorima za dobijanje bankarskih kredita.
Tanjug
[objavljeno: 02/02/2008]
