Izvor: Politika, 27.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patrijarhovih 88 pokušaja
Od momenta kada se pojavila ideja o gradnji Hrama Svetog Save na Vračaru 1884. godine pa do danas prošle su 123 godine. Pre rata projektovalo se i gradilo devet godina, posle rata 23, dakle ukupno svega 32 godine. Sve ostale utrošene su na – čekanje. Hitlerova zabrana gradnje iz 1941. godine protegla se i tokom Brozove vladavine, pa sve do 12. maja 1985. godine, dakle skoro četiri i po decenije, kada su obnovljeni radovi.
Posleratni period obeležila je svojevrsna upornost patrijarha >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Germana, od 1958. godine, kada je došao na tron Srpske pravoslavne crkve, sa svojih 88 bezuspešnih pokušaja tokom 26 godina da privoli tadašnju vlast za nastavak gradnje hrama na Vračaru. Do 19. juna 1984. godine, kada je predsednik Predsedništva Srbije Dušan Čkrebić saopštio da se gradilište hrama vraća SPC i daje dozvola za nastavak gradnje, patrijarh je doživljavao različite šokove u susretima s najvišim zvaničnicima vlasti, a sve sa ciljem da se gradnja hrama – ne nastavi.
Još 1963. godine predsednik opštine Vračar Milenko Šćepanović javno predlaže da se na osvećenim temeljima svetosavskog hrama izgradi letnja pozornica sa 700 sedišta, koja bi se preko zime pretvarala u dečje klizalište.
Tokom 1966. godine upućivana su pisma Aleksandru Rankoviću, Petru Stamboliću, Mijalku Todoroviću, Jovanu Veselinovu, Dušanu Petroviću Šanetu, ali je usledilo – ćutanje. U više navrata vodio je razgovore s vladinim funkcionerima Nemanjom Markovićem, Dragim Stamenkovićem i Milanom Vukosom, ali su svi zahtevi Crkve odbijani ideološkom argumentacijom... Predloženo je da se zdanje pretvori u muzej i galeriju fresaka. U ovoj deceniji patrijarh je na spisak onima kojima se obraćao uvrstio i Miku Špiljka, Đuricu Jojkića, da bi 1971. godine zakucao i na vrata Draže Markovića, predsednika Skupštine Srbije, koji je predložio da se – potraži nova lokacija. Osim što je kroz šest godina ponovio i posetu i zahtev, patrijarh je viđao i molio i Milenka Bojanića, Dobrivoja Vidića, Dušana Čkrebića, Aleksandra Firu, Branislava Ikonića, Bogdana Bogdanovića, ali osim ponude da to bude biblioteka, galerija i muzej, ništa bitno nije urađeno.
Sve do susreta patrijarha sa Čkrebićem, koji je, kao novoizabrani predsednik Predsedništva Srbije, odobrio ono na šta se čekalo četvrt veka: "Mislim da ni vama, ni nama ne ide u račun da se to udari na velika zvona, jednostavno treba nastaviti sa gradnjom!"
Šezdesetih godina Stanka Veselinov, tadašnji ministar za kulturu, želela je da se gradnja hrama nastavi i s tom idejom okupila je mnoge zainteresovane, među njima i arhitekte Nestorovića i Deroka. Dvojica predratnih autora saglasila su se, suprotno očekivanjima, da je moguće adaptirati građevinu hrama za neku drugu namenu, odbijajući da brane svoje delo do kraja.
"Sećam se da mi je pokojni patrijarh German pokazao projekat hrama arhitekte Nestorovića prerađenog u muzej fresaka", piše akademik Dejan Medaković u "Efemerisu".
R. P.
[objavljeno: 27.01.2007.]
.jpg)
