Izvor: Glas javnosti, 25.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paori žanju gubitke
KIKINDA - I ove godine ćudljivo nebo poigralo se s nervima paora servirajući tokom proleća padavine na kašičicu. Iako su prošlonedeljne kiše za većinu pšenica stigle sa zakašnjenjem još uvek ima parcela na kojima hlebno žito dobro izgleda. Radi se o njivama na kojima su ispoštovane sve agrotehničke mere, pa će poslednje padavine pomoći pšenici koja je u fazi nalivanja zrna. Mada će zbog duge suše na mnogim vojvođanskim njivama izostati berićet država će, procenjuju stručnjaci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << imati dovoljno hlebnog zrna za svoje potrebe, a nešto će preteći i za izvoz. Između 1. i 5. juna pašće prvi otkosi ozimog ječma, dok će žetelačka mehanizacija otpočeti ubiranje novog roda pšenice posle 10. juna-kaže za naš list stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Miroslav Malešević:
- Zbog suše na nekim površinama pšenica je izgubila svu lisnu masu zbog čega je došlo do prinudnog zrenja. Na oko 100.000 hektara pšenice koju je najviše ugrozila suša prinosi će biti oko tri tone po hektaru.
Kao retko koje godine u prolećnom delu vegetacije bilo je vrlo malo kiša, posebno u aprilu, kada strna žita stvaraju potencijal za prinos. Pšenica je sve do sada dobro odolevala suši zahvaljujući korenu koji je crpio vlagu iz dubljih slojeva zemljišta, ispod 50 centimetara- objašnjava Malešević.
Prema njegovim rečima, na mnogim parcelama pšenica je sačuvala svežinu i poslednje kiše su joj izuzetno pogodovale. Ona je u fazi nalivanja zrna i najviše bi joj odgovarale dnevne temperature između 26 i 27 stepeni, dok bi u toku noći trebalo da budu između 12 i 13 podeoka Celzijusove skale. U Srbiji je jesenas zasejano skoro 600.000 hektara, znatno više nego pretprošle, kada je hlebno žito zauzelo tek oko 470.000 hektara. Čak i pod uslovom da prosečan prinos ne premaši skromnih 3,5 tona po hektaru ovogodišnja žetva podmiriće prehrambenu sigurnost građana Srbije. Malešević smatra da svi proizvođači koji su setvu obavili na vreme i pridržavali se propisanih agrotehničkih mera još uvek mogu da očekuju solidne prinose.
Direktor i vlasnik ZZ „Žitopromet“ iz Kikinde Đura Đurđulov nije optimista u pogledu predstojeće žetve:
- Ovogodišnji prinos pšenice u kikindskom ataru kretaće se od 2,5 do 4 tone po hektaru. Od početka godine do sada imali smo veoma malu količinu padavina, ispod sto litara po kvadratnom metru, što je nedovoljno i za pšenice koje su posejane na vreme. Sa cenom od 12 dinara za kilogram, koliko trenutno iznosi na novosadskoj Produktnoj berzi, očekivanim prinosima i našim ulaganjima sasvim je izvesno da ćemo ostvariti gubitke- smatra Đurđulov.
